Partizan i Belojević, foto: FK Partizan

BEOGRAD – Darko Belojević se načekao da dobije pravu priliku u dresu Partizana. Slovio je za specijalistu za odbranu jedanaesteraca. Golman koji je obećavao. Golman koji je postigao mnogo, mogao je i više. Čuvao je mrežu užičke Slobode, Partizana, ljubljanske Olimpije, Prištine, turskog Adanaspora. Toliko dobar da će se pamtiti.

„Moje društvo iz kraja, tada sam bio u Užicu, bavili su se fudbalom u Slobodi. Trebao im je golman, pa su povukli i mene. Dakle, iz ničega je krenula moja karijera. Bio sam četiri godine u omladincima Slobode iz Užica i dve godine u seniorskoj postavi ovog tima. Onda sam , sticajem okolnosti, prešao u Partizan. Kada sagledam svoju golmansku karijeru, mogao sam da pokažem mnogo više, ali takvo je bilo vreme. Do 28.godine nismo mogli da idemo u inostranstvo i kada dođeš u neki klub ima da čekaš dok stariji golman ne ode. Teško je bilo braniti u velikim klubovima Partizanu, Zvezdi, Hajduku, Dinamu. Svoju satisfakciju pronašao sam u Turskoj, tamo sam branio dve godine za Adanuspor. Dokazao sam da sam mogao mnogo više, ali ne žalim se. Otišao sam kasnije u trenerske vode“, priču započinje Darko Belojević.

Svoju karijeru započeo je u Slobodi. Bio je deo generacije koja je Užičane prvi put uvela u Drugu saveznu ligu.

„Mi smo generacija koja je jedina bila prva u nekoj ligi od kada Sloboda postoji. Te 1979/80.godine ušli smo u Drugu ligu, grupa ’Istok’. Tada je srpska liga bila mnogo jaka“, tvrdi Belojević.

Najduže je proveo u Partizanu. Iz te vernosti crno-belima slavio je tri titule i jedan trofej pobednika Kupa Jugoslavije. Nije često dobijao šansu u Humskoj. Tu su bili Stojić, kasnije Omerović, možda Zalad...

„Nisam ’zakačio’ Zalada u Partizanu. Kada sam došao u Partizan 1981.godine bili su Radmilo Ivančević i Ranko Stojić. Teško je bilo pored njih dvojice da se dominira. Potom sam otišao u vojsku, pa su usledile pozajmice Olimpiji i Prištini. Tek sam poslednjih godina vernosti Partizanu uspeo da skupim nekih pedesetak utakmica u toj Prvoj ligi Jugoslavije. Nije mi žao, da pošteno kažem. Tada je bilo pravilo da kod remija izvode se penali, ja sam važio za nekog ko odlično brani jedanaesterce. Moralo se čekati da neko ode u inostranstvo, pa da zauzmeš svoje mesto. Takvo je bilo vreme. Bilo mi je lepo u Partizanu“, priznaje Belojević.

Sa njim su radili brojni treneri. Milutin Šoškić jedan je od njih. Slavni Šole je preselio u večnost pre dve godine, ali  ne  blede sećanja na velikana.

„Zatekao sam u Partizanu Milutina Šoškića. On je sa mnom radio celu moju karijeru u Partizanu. Bio je i Toma Savić 1987.godine kada je trener bio Fahrudin Jusufi. Šole je prenosio svoje znanje na nas. Mogu o njemu da kažem sve najlepše, baš je bio legenda, jedan od najboljih u svetu. I danas se spominju Šoškić, Lav Jašin, Vladimir Beara... Bili su čudo od golmana“, kazuje Belojević.

Ostao je upamćen kao izuzetan specijalista za odbranu jedanaesteraca. U čemu je bila tajna uspeha?

„Bilo je puno sreće, ali imao sam u glavi nekakvu percepciju gde bi taj igrač mogao da šutira. Jedne godine sam Hajduku odbranio četiri penala na ’Poljudu’. Branio sam čuda i protiv Budućnosti. Imao sam taj nekakav osećaj, tačno sam znao, u 90 % slučajeva prozreo bih gde će igrač da šutira. I onda je golman u velikoj prednosti“, govori on.

Priznaje da su u njegovo vreme večiti derbiji bili nešto posebno. Ovi današnji čudom se zovu.

„Ovo sada sa onim tada nema nikakve veze. Svi derbiji mog vremena donosili su lepotu, stadioni su bili krcati. I kada ne dolazi Zvezda na stadion JNA bude 45 hiljada ljudi. Dođe Olimpija, Sloboda, Čelik, Borac Banjaluka... I punili smo stadione u Skoplju, Prištini, u Sarajevu, Rijeci, Vinkovcima... Bila su to zlatna vremena“, nastavlja Belojević.

On se nije ustručavao da govori o Šajberovom kolu iz juna 1986. Ili su svi tada bili pošteni ili je istina negde na pola!?

„Realno teško je govoriti o tome. Za titulu se borimo mi i Zvezda, gol-razlika je u pitanju. Mi smo pobedili Željezničar sa 4:0. Nismo hteli da igramo ponovljenu utakmicu, smatrali smo da smo na pošten način osvojili titulu. Kasnije je sudskim putem izgubljena titula dodeljena nama. Sada vidim da Zvezda pokušava da vrati tu titulu, ali verujem da nema šanse da može uspeti“, smatra Darko Belojević.

Trenirali su ga Toma Kaloperović i Miloš Milutinović, oba autoriteti svoje vrste. Partizanu takvih pedagoga danas nedostaje. I srpskom fudbalu u celini.

„Da, bio je Toma Kaloperović, pa potom Miloš Milutinović, pa Nenad Bjeković, pa Fahrudin Jusufi, pa Moca Vukotić. Sve veličine, legende Partizana, dobri ljudi i pedagozi. Tada ste imali šefa stručnog štaba, pomoćnika i trenera golmana. Danas imate 20 trenera, glavni, pomoćni, analitičari, statističari itd. Pričamo stalno o prošlim vremenima, jer ovo danas je čudo neviđeno“, kaže Belojević.

Radio je u Partizanu u eri Lotara Mateusa. Ima se šta reći o čuvenom Nemcu.

„Bio sam 14 godina trener golmana u Partizanu. Došao sam kod Ljubiše Tumbakovića, pa kod Ješića, Vermezovića, do Mateusa. Imao je fenomenalnu igračku karijeru, ali nije se dokazao kao trener. Bio je blizak našem mentalitetu, kao da nije pravi Nemac. Uveo nas je u Ligu šampiona, ali njemu je Partizan bio prolazna stanica. Mnogo je specifičan da bi bio odličan trener, ali Mateus je Mateus“, dodaje Belodedić.

Kada je Partizan doživeo debakl protiv Dinama, ne može čovek da se ne priseti meča protiv Kvins Park rendžersa. Samo, tada je dostignuto nedostižno.

„Bio sam prisutan na obe utakmice. Na poluvremenu smo gubili 4:2. Trener Nenad Bjeković rekao mi je na poluvremenu da se zagrejem i da ću zameniti Fahrudina Omerovića. Međutim, povredili su se Mića Radović i Ljuba Radanović, pa je ’Omer’ branio celu utakmicu. U revanšu smo sve nadoknadili i prošli dalje. Tada smo uspeli i ko zna kada da nadokandimo ono što je ličilo da je izgubljeno“, priseća se nekadašnji golman.

I on i supruga su sportisti, deca – nisu!

„Nažalost, nema sportskih naslednika. Sin je trenirao fudbal i košarku. Kćerka trenirala tenis i rukomet. Inače, moja supruga je Dragana Pešić, bivša rukometašica Radničkog i reprezentacije Jugoslavije. Naši potomci nisu ušli u sport koliko bi mi voleli, ali svako ide svojim putem“, zaključio je on.

Darko Belojević bio je čuvar mreže. I specijalista za jedanaesterce. I danas se pamti...