Danas nisam otišao na Jahorinu. Imao sam mnogo obaveza kod kuće, a iskoristio sam i da pogledam emisiju na nekoliko tv stanica koje ‘’vrte’’ S Jahorine s ljubavlju. Zaista sam ponosan na ono što sam uradio. Idemo na programu više od 20 tv kuća.  

Ovo je prilika da se ‘’zahvalim’’ nekadašnjem direktoru RTRS-a Rajku Radovanoviću. Da nije kao hajduk krenuo na mene (a ja se hajduka nisam bojao) ko zna da li bih emisiju zaštitio i krenuo sam u svojoj video produkciju? A bilo je to ovako.   

Došao čovjek na RTRS (kao nekada Anđelko Kozomara) i odmah udari po meni, ali i sa nekim čudnim odlukama. Ja odlučim da reagujem, nazovem neke ljude , a jedan dan me zove sekretarica i kaže:

- Treba te generalni.  

Javim se, a on odmah krene sa prijetnjama. Otprilike je to išlo ovako:  

-Tamo gdje ti zoveš telefonom ja nogama otvaram vrata!  

Pitam ga da li ti to prijetiš, kaže Rajkan – Ne govorim kao generalni!  

Imao sam ja mnogo generalnih, ali ni jedan nije bio ovako nadobudan.  

Završim ja sa Rajkom dijalog, pa lijepo pozovem Agenciju za intelektualno vlasništvo i zaštitim i emisiju (scenario) i ime (S Jahorine s ljubavlju).  

Rajkov i moj rat trajao je nekoliko mjeseci, a kad je raspisan konkurs za generalnog, naravno prijavim se. Pa u novinarstvu Rajko nema šta da traži u duelu sa mnom.  

Doduše, ja nisam bio izbor ni jedne političke partije, ali ajde da probam. Odem na intervju, bili su svi iz Upravnog odbora korektni, a najkorektniji Antun Kasipović. Završimo mi to, a nakon tri dana dobijam odgovor da se konkurs poništava. Rajko pao, ja zadovoljan. Nisam izabran, ali nije ni ‘’hajduk’’ Rajko!  

Čim je vijest objavljena zove me jedan visokopozicioniranu rukovodilac RTRS-a i mkaže 

 - Nemoj ti računati na visoku funkciju.  

 Prepao se valjda za sebe, a kad je Rajko odlučivao na RTRS-u bio je u mišijoj rupi.  

Ajde bilo, prošlo. Elem za vrijeme Radovanovića ja  sačuvam emisiju, a bilo je još ataka. O tome neki drugi put!  

Dakle, juče krenem sa namjerom da snimim dodjelu skija za klince od Dejana Ljevnaića i parkiram se kod Termaga. To mi je nova baza.  

Krenem ka Poljicama, a najednom me dok sam prolazio pored automobila sa NS tablama zaustavlja jedna porodica. Prepoznali su me i žele da              se fotografišemo. Porodica Munižaba iz Novog Sada dolazi na Jahorinu često, a njihov stariji sin ne propušta emisiju.  

Porodica Munižaba iz Novog Sada

Snimili smo i prilog za emisiju, a ja odlazim ka Stojanu Granzovu. Tu sam bio sa Stoletom, njegovim zetom Vekom Perovićem, vlasnikom Borda              i njegovom suprugom Jelenom.  

Veka je od velikog Delije postao prikriveni Grobar. Kćerka Sanja mu igra odbojku za Partizan, pa je sigurno ponosan kad na crno – bijelom                      dresu vidi prezime Perović. Kaže dolazi na utakmice redovni, ali čeka da počne meč.   

 Neće da sluša one navijačke Partizanove, ali sam siguran da potajno nešto nekada i zapjeva...Recimo onu – Da volim crno bele....  

 Dok sam sa njima razgovarao prilazi mi djevojčica i pita da li možemo da se fotografišemo. Naravno da pristajem, ona je Ana Maksimović iz  Trebinja. Voli skijanje i dolazi redovno na Jahorinu. Poslala mi je fotos nas dvoje. Hvala Ana!  

Nakon toga idem ka polaznoj stanici gondole Partizan. Tu je dodjela skija, a ja se srećem sa Srđanom Stevanovićem, Milanom Rambom Iliće, Igorom Gordićem i ostalim iz OC Jahorina.  

Milan Ilić Rambo i Dragiša Ćorsović

Tu sam se sreo i sa Lanom i Leom Dursum mojim dragim gošćama na padinama Jahorine.

Lana i Lea Dursum i njihova mama sa Dragišom Ćorsovićem

Skije klinci dobijaju od Dejana Ljevnaića koji nam daje kratku izjavu oko ove akcije, a tako se bliži i kraj mom jučerašnjem boravku na planini. Ostalo je još bilo da me kolega sa RTRS-a Vladimir Šaraba fotografiše u novoj jakni, od partnera serijala Sportske opreme GODA, Brčko.   

Dejan Ljevnaić sa dobitnicima skija

Da i da se kratko vratim na onu nemoj računati na visoku  funkciju! Pa nalazim se na 1916 metara, meni dovoljno visoka FUNKCIJA!