Čedomir Janevski, Foto: Lična arhiva

SKOPLJE – Čedomir Janevski igrao je fudbal, kada je to bila igra, razonoda, uživanje. Nosio je dres Vardara, više belgijskih klubova, nastupao je i u Turskoj. Bio je jugoslovenski i makedonski reprezentativac. Danas od fudbala živi, u Belgiji. Bio je deo jedne od najuspešnijih generacija Vardara. Vardar je tekao kroz njegovo telo, a godinu 1987.učinili su svojom. Kasnije je kao trener, popularne crveno – crne odveo u Ligu Evrope, u dvomeču je srušen favorizovani Fenerbahče. Da, sve je to istorija, ali neko je davno rekao da je ona učiteljica života.

Rođen je u Skoplju 3.jula 1961.godine, pa je logično da se u rodnom gradu fudbalski afirmiše. 

„Kao dete ne možeš znati za šta ćeš se opredeliti, šta će ti život ponuditi. U školskim danima ostavimo đačke torbe u kuću, pa na teren za loptom. Neko rukomet, neko fudbal, neko košarku... Jugoslavija je bila popularna u svim sportovima. U mojoj ulici bilo je mnogo dečaka koje je interesovao fudbal. Tako sam jednog dana došao u pionirski tim Vardara. Stadion je bio blizu mesta gde sam stanovao. Kasnije smo odselili na drugi deo grada, pa sam ja odustao od fudbala u prvi mah. Međutim, sa 14 godina počeo sam da treniram u današnjem FK Skoplje, a za Vardar sam prvi profesionalni ugovor potpisao 1982.godine“, započeo je svoje kazivanje Janevski.

Za prvi tim Vardara nastupao je sedam sezona, odigravši blizu 200 zvaničnih utakmica. Bilo je i golova. I važnih pobeda, velikih trijumfa, pa i titula koju su im kasnije, doduše, oduzeli. Dovoljno toga da mu Vardar postane druga kuća.

„U to vreme potpisivali smo ugovor na najmanje četiri godine. Ljubav je bila ispred novca. Vardar nije bio moćan kao Crvena zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo. Ipak, ljudi su voleli fudbal i Vardar i svaki njegov meč u Makedoniji posmatralo je oko 25.000 ljudi. Bili smo sjajna generacja. Bili smo šampioni Jugoslavije 1987.godine, ali nama je ta titula oduzeta. Mnogo je onih koji i danas smatraju da je Vardaru naneta velika nepravda“, smatra Janevski.

Imali su i one evropske nastupe 1987.godine. Tada je Porto bio jedan od vodećih kolektiva na kontinentu, ali važno je to da se u Skoplju igrao moderan fudbal. Baš moćna generacija mladića.

„Ta generacija je dugo bila na okupu. Još od Bobekovog vremena počeli smo se okupljati. Neki su došli iz Pobede, neki iz Bitolja poput Gerogijevskog, Savevskog, Zdravkova, Trajanovskog. Iz Vardarove škole su Pančev, Avramovski, Babunski... Ja sam iz Skoplja. Od 1982.godine gradili smo značajne rezultate. Neki su preko Zvezde i Partizana i još jednog broja klubova napravili dobre karijere poput Pančeva, Kanatlarovskog, Najdoskog, Stanojkovića, Savevskog, Georgijevskog, Setinova... Bila su to divna vremena i sjajna generacija u njoj“, setno će Janevski.

On je kasnije prešao u Klub Briž i Šarlroa, pa otišao u Tursku, pa se vratio u Belgiju, u Lokeren. Osvojeni su prvenstvo i kup Belgije. Lep učinak u belom svetu.

„Fudbal se igra za navijače i za trofeje. Meni je najdraža titula sa Vardarom, iako su je kasnije oduzeli. U Belgiji sam imao važne uspehe. Bili smo šampioni, druge godine osvojili kup. Jako važna mi je utakmica protiv Milana. Na San Siru bez golova, kod kuće smo izgubili sa 1:0. Da se čovek naježi pri pomisli ko je u Milanu tada sve igrao“, nastavlja Čedomir Janevski.

Imao je dva nastupa za reprezentaciju Jugoslavije, a u makedonskoj selekciji igrao je pet utakmica. U to vreme, misli se na plavi dres, konkurencija je bila paklena i dati povoda selektoru Ivici Osimu da uputi poziv nije bilo lako.

„Juga je imala 20 i nešto miliona stanovnika. Teško je bilo iz manjih kluba dospeti u reprezentaciju. Trenirali su me Ivica Osim, Ivan Toplak, Duško Bajević. Žao mi je što nisam bio na Mondijalu u Italiji 1990.godine, a da nisam bio na odsluženju vojnog roka verujem da bih išao na OI u Seulu 1988.godine“, priča Janevski.

Zaplovio je trenerskim vodama. Radio je u više klubova, bio i selektor, ali ostaje zabeleženo za sva vremena da je Vardar uveo u Ligu Evrope, srušili su veliki Fenerbahče.

„Bio sam u pozitivnim situacijama sa Vardarom. Kao igrač stigao do titule, kao trener ušli smo u Ligu Evrope. Možda su nas Turci potcenili. U Skoplju smo ih dobili sa 2:0, a na paklenom gostovanju pobedili smo sa 2:1. Pre toga, kao trener sam sa Brižom osvojio kup Belgije. Ta dva uspeha su mi jako bitna“, priča Janevski.

Jedno vreme radio je u Crvenoj zvezdi, klubu koji je tada bio do guše u nevoljama.

„Kao dečak voleo sam Vardar, a navijao za Crvenu zvezdu. I Partizan je imao dosta navijača u Makedoniji. Sećam se tranzistora i prenosa Marka Markovića sa utakmice Crvena zvezda - Real, čuvenih duela Dragana Džajića i Kamača. Kasnije sam bio Zvezdin trener. Nisam znao u kakvoj je situaciji klub, ali Zvezda kada zove – ne odbija se. Bila je zadnja na tabeli, na kraju smo bili treći, iza Partizana i Vojvodine. Klub je bio u velikoj besparici. Međutim, ako ne osvojiš titulu i kup kao da nisi ništa radio, tako je oduvek u Zvezdi. Ipak, jako sam ponosan na činjenicu da sam bio trener Crvene zvezde. Nedavno su obeležili 80.rođendan SD Crvena zvezda, pa svima u Zvezdi i brojnim navijačima čestitam rođendan i želim mnogo uspeha u narednom periodu“, govori Čedomir Janevski.

Kao pomoćni trener radovao se uspesima Olimpijakosa u šampionatu i kupu Grčke, pa sa Brižom u kupu Belgije. Mora biti zadovoljan.

„Ljudi te pamte po trofejima. Uvek se u velikim klubovima traže pobede i uspesi. Ostaje zabeleženo šta je tada osvojeno u Grčkoj. Kasnije sam i u Belgiji kao prvi trener osvojio kup“, skromno će Janevski.

Odvaja dovoljno vremena na razgovore ili susrete sa nekadašnjim saigračima ili fudbalerima tog vremena od Triglava do Đevđelije, sa mnogim je u prijateljskim odnosima.

„Ranije smo se intezivno družili, imali smo mnogo prijatelja. Sećam se turnira u malom fudbalu u BiH i u Makedoniji. Išli smo vozom na te turnire, bez para, ali sa mnogo ljubavi. Pa drugovanja sa Srećkom Katanecom, Semirom Tuce, Seadom Kajtazom... Iako živim u Belgiji, imam dosta drugara u Makedoniji. Tu su moj kum Darko Pančev, pa Ilija Najdoski, Dragi Kanatlarovski...Makar se jednom godišnje vidim sa nekim od njih“, priča Janevski.

Nada se da je sve što je bilo loše danas iza Vardara i da za klub koji mu je u srcu sigurno dolaze bolji dani.

„Cenim svaki klub, ali Vardar je bio i danas je brend, najveći makedonski klub. Neki ljudi su pravili propuste, nisu radili kako treba. Međutim, raduje me da se Vardar oporavlja i da će ostati najveći klub u Makedoniji“, zaključio je naš sagovornik.

Čedomir Janevski, uspešan i upamćen. Cela Makedonija ponosna je na njega.