Vidić preuzeo i Fuksovo odlikovanje

Na Sretenje 2025.godine, nije običan dan i praznik je nad praznicima, sjedinjeni u ideji, viziji, dorbim namerama čelnici Srpske i Srbije u sadržajnim protokolima uradiše za dva dana koliko ne bi neko postigao za čitavu deceniju. Deo manifestacije bila je i dodela visokih priznanja iz ruku predsednika Srpske Milorada Dodika pojedincima i institucijama koji su ta priznanja bespogovorno zaslužili.

I zasluge su im čiste kao beo sneg!

Medaljom zasluga za narod odlikovani su Modričani Dragan Sjeničić (predsednik Udruženja „Srcem za Modriču“), Branko Vidić, te Josef Fuks, daleki stranac i dokazani prijatelj Modriče i ljudi koji u tom gradu žive. Sjeničić je, sa saradnicima, organizovao brojne humanitarne akcije i dobrotvorne aktivnosti i u svakoj priči na prvom mestu je bio čovek, ne pitajući ko je i šta je, kako se zove i kome pripada.

Josef Fuks je prvi čovek Humanitarne organizacije „Sunce Obervalisa – za decu našeg sveta“, a Vidić je Vranjačanin, Modričanin i čovek izrastao do samog neba, možda i dalje.

Švajcarci, naši ljudi i građani sveta, bili su veliki neimari, gradili objekte namenjene deci sa posebnim potrebama, mališanima predškolskog uzrasta, renovirali zgradu škole u Vranjaku, podigli modernu sportsku dvoranu, dali doprinos izgradnji gradskog bazena i kafeterije…, pa vrednost urađenog premašila je više miliona maraka.

Zahvalnost nebesima da dobra dela nisu promakla nezapaženo. Međutim, uvek će se ljudi deliti na „za“ i „protiv“. Jedni će pozdravljati nagrađene, drugi reći da su nagrade mogle sačekati, treći…

„Znam ja nas, … ti nas, ali znam i ’njiha’!“

E, genijalni Branko Ćopiću!

Ko ne zna i jedne i druge nikad neće dokučiti zašto se na Balkanu istom kašikom kusa krv i jede med.

Velikodušnost je i najlepši i najveći cvet ljudske pravde, što svojim delom potvrđuju Josef Fuks i Džo Curbrigen, ali i Branko Vidić, Dragan Sjeničić… Skromni ljudi, dostojni naše velike hvale. Nije slučajno da je kroz istoriju viđeno i potvrđeno da je od svih čovekovih vrlina najveća – velikodušnost! Tada čovek, i dobri ljudi, vide čitav svet kao jednu veliku porodicu.

Preuzimajući iz ruku predsednika Srpske Milorada Dodika veliko priznanje, nekada dečarac sa Trebave ,Branko Vidić, za prijatelje „Svika“, borac života i laf velikog srca, duše kao planina, gledajući u ogledalo svoje istine ugledao je i rodni Vranjak, i Modriču, i sve srodnike, prijatelje. I potrebu da kaže:

„Kada sam sa svojim prijateljima Fuksom i Curbrigerom odlučio da podržim svoje Vranjak i Modriču, a tako i Republiku Srpsku, nisam mogao ni pretpostaviti da će doći do ovog trenutka i do visokog priznanja. Sada kada znam ko mi je to priznanje dodelio, a sve u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rukovodstva Srpske i Srbije, i uz koji praznik, samo mogu reći – sve je imalo smisla! Ovo me obavezuje da i u narednom periodu budem zagledan u Vranjak, Modriču i Republiku Srpsku. Srbiji i Srpskoj čestitam Sretenje. Neka taj praznik trajno sjedinjuje i povezuje Srpsku i Srbiju“, rekao je u prazničnom tonu Branko Vidić.

Ne jednom potvrdilo se gvozdeno pravilo života – ono u šta veruješ to i postoji, da li danas, sutra ili prekosutra, ali postoji. Upravo zbog toga opština Modriča dodelila je svojevremeno HO“Sunce Obervalisa“ najveće svoje priznanje – Povelju!

Ostaje nada da su svi čitaoci jedinstveni u oceni da su priznanja nepogrešivo završila kod ljudi koji su ta priznanja i zaslužili.

Sretenski sneg je nevin i čist, a istina poput velike vatre – iz daleka se najbolje vidi.

Među nama, kakvi jesmo, uraditi dobro delo, ili reći i napisati istinu i sve što kasnije sledi stojički izdržati, vrhunac je odlučnosti i hrabrosti kroz šta sve čovek mora proći. Jer, ovde se vreme, ljudi i događaji mere, ocenjuju i pamte drugačije nego igde na kugli zemaljskoj.

Pa, ipak, srećno dobitnicima…

Vidić preuzima odlikovanje od Milorada Dodika

Zahvalnost velikom humanitarcu

Branko kao retko ko drugi