Давид Вуковић изводи пенал против Рапида ФОТО: ФК Борац

Током 99 година богате, али и туробне историје Фудбалски клуб Борац је, кроз разне генерације, имао играче који су имали статусе симбола. Почело је све са Милком Новаковићем, па даље ишло са Александром Мастелом, Томом Кнезом, Велимиром Сомболцем, Момчилом Спасојевићем, Ненадом Гавриловићем, Хуснијом Фазлићем, Зораном Смилеским, Мухамедом Ибрахимбеговићем, Абидом Ковачевићем, све до послератних Милорада Билбије, Винка Мариновића, Дарка Љубојевића, Оливера Јандрића, Владана Грујића, Дарка Малетића, Бориса Распудића, Марка Максимовића, Стојана Врањеша, Срђана Граховца...

Давид Вуковић у карактеристичном продору ФОТО: ФК Борац

Одувек је крајишки великан у својим редовима знао и умео да избруси бисер какав је Давид Вуковић. Дечак рођен 21. децембра 2003. године у Бањалуци још једном је одушевио све на међународној сцени. У дуелу против бечког Рапида (1:1) соло-продором и шутем је изборио једанаестерац у првом минуту судијске надокнаде, а касније је претворио у изненађење и велику наду Бањалучана за реваншу у Бечу 13. марта.

Комплетне трибине су скакале и аплаудирале, клицале: „Вука, Вука, Вука...“ После утакмице друштвене мреже су се „упалиле“ од коментара, фотографија младог играча, али и видеа хладнокрвно изведеног једанаестерца у тренуцима када би много искуснијим и прекаљенијим играчима ноге клецале. На свим тим „постовима“ доминира заједнички наслов: „Наш је Вука бољи од Јамала...“ Постоји идеја да се покрене и „фејсбук“ страница са тим називом!

-Све је то лепо, хвала навијачима, бодрили су нас свих 90 минута. Атмосфера је била сјајна, мотивисале су нас пуне трибине. Међутим, обавезе се преплићу, одмах после Рапида почели смо да размишљамо о Жељезничару и гостовању на „Грбавици“ сутра. Немамо много времена за анализе – почео је причу Давид Вуковић, јунак Борца у мечу са Рапидом.

Слава Вас није понела?

-Радим само оно што највише волим – играм фудбал! И настојим да то чиним најбоље што знам.

Како се осећате у улози јунака коме кличе цео Градски стадион?

-Није ово само моја заслуга, већ и саиграча, стручног штаба, челника клуба, навијача... Сви смо у истој служби окупљени под једним именом – Борац!

Навијачи Вас, заиста, воле?

-У једној утакмици заблистам ја и постигнем гол, у другој Санди Огринец, трећој Ђорђе Деспотовић... И тако. Сваки меч има свог јунака. Хвала навијачима на подршци, то ми много значи, али уједно и обавезује. Трудићу се да будем још бољи.

Бањалука је постала неосвојива тврђава са јасном улогом на мапи међународног фудбала?

-Ове сезоне урадили смо много за клуб, град, овдашњи фудбал. Хвала навијачима, осети се у граду страсна еуфорија, да је фудбал пробудио људе, о Борцу се прича на сваком кораку. Позивам их да нас подрже и у лиги, јер нам то много значи. Европа је Европа, али првенство се игра током целе године. Кад екипа игра добро, онда и појединац има самопоуздање, даје максимум од себе.

Је ли било треме приликом извођења једанаестерца у 90+1. минуту?

-Нисам имао дилему код једанаестерца, знао сам да ћу добро да шутнем. Успео сам да постигнем гол који нам много значи пред реванш у Бечу. Богу хвала имамо чему да се надамо и даље. Већу трему сам имао у Премијер лиги БиХ против Посушја јер нисам дуго изводио једанаестерце.

Борац је Аустријанце зауставио на путу ка победи германском дисциплином?

-У фудбалу се никад не зна и увек се игра до последњег минута, док судија не одсвира крај. Није то само некадашњи, како су ми говорили старији, немачки, већ принцип данашњег спорта. Борац се никада не предаје, игра свих 90 минута, плус сву надокнаду. Желимо, хоћемо, настојимо... Против Рапида нама је припало прво полувреме, а они су га решили у своју корист. наставак су обележили гости, а ми изједначили. То је фудбал, непредвидив и интересантан.

Можете ли да елиминишете Рапид?

-У овој фази такмичења нијансе одлучују, сви клубови су приближног квалитета осим оних који одскачу као што су Челзи, Бетис, Гимараеш... Свака грешка скупо се плаћа. Ми се надамо најбољем и верујемо. Трудићемо се да у Бечу будемо још бољи и наставимо да сањамо овај наш, европски, сан. Биће изузетно тешко.

Постали сте предмет интересовања у европским оквирима?

-Много теже ми је сада када ме удвајају противнички дефанзивци, али онда се отвара простор за неке друге могућности јер неко други од наших играча је слободан. Требамо то да искористимо и стварамо изгледне шансе за погодак.

Јесте ли бољи од Ламина Јамала, као што кажу навијачи?

-Ха-ха-ха-ха. Хвала Вам на поређењу! И то ми много значи, мотивише ме.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ МЕНАДЖЕРА

Многи менаџери су бацили око на Вас, шта даље?

-Уговором сам везан за Борац, дакле и клуб се пита и одлучује. Фокусиран сам само на игру. Разних информација има, али не желим да се оптерећујем с тим.

ХВАЛА ЛАКТАШИМА

Дете сте Борца, али афирмација је стечена у Лакташима који су били одскочна даска у Вашој каријери?

-У праву сте. Поникао сам на Градском стадиону, али Лакташи ми, у договору с Борцем, омогућили напредак, пуну афирмацију и од мене су створили играча, па и човека. Хвала свима у лакташком клубу, период проведен у њему никад нећу заборавити.

Давид Вуковић ФОТО: ФК Борац

НАДИМАК СИЛА НЕБЕСКА

Откуд Вам надимак Сила небеска?

-Не знам порекло, али лепо је чути. Побожан сам, верујем у Бога и само уз њега могу даље да идем у каријери и животу.

ПОВРЕДА ПРОШЛОСТ

Дуго сте паузирали због повреде, да вам приликом операције нису уградили неке турбо елементе?

-Сада сте ме баш насмејали. Завршио сам средњу школу за физиотерапеута, али то сада није мој фокус. Желим да играм фудбал и да напредујем. Не желим да се сећам кошмарног периода после повреде и дугог временског опоравка. Сада је све у најбољем реду. Гледам само напред!