Novo razočaranje i rezultatsko i igračko priredili su fudbaleri Slavije svojim malobrojnim navijačima, u susretu sa Slobodom iz Mrkonjić Grada. Poraženi su rezultatom 1:3 na svom terenu. Bili su gosti definitivno bolji, u svim segmentima fudbalske igre. Nisu dozvolili domaćim igračima ni gram nade ,nakon što su napravili rezulatstki preokret. Slavija je prva povela. Došla je do gola već u 17. minuti i svi su verovatno mislili da je samo pitanje koliko će lopti završiti u mreži gostiju. Nakon tog vodećeg pogotka, a delo je ono Aleševića, domaći su stali. Dozvolili su Slobodi da napravi kompletan prokret. Izjednačili su u 34. minuti. Čini se da je izjednačujućem pogotku prethodio ofsajd, ali sudija Pajić sa pomoćnicima nije ništa svirao. Lopta je završila u korneru, da bi nakon ubacivanja iz ugla završila iza leđa golmana Slavije. - Bunili smo se nakon što je lopta otišla u korner, jer je igrač Slobode zaista bio u ofsajd poziciji. Nije mi jasno kako i zašto to nije sankcionisano, ali... Nismo dobro stajali kod prekida, pa smo i drugi gol primili na isti način. Korner i naša statična odbrana. Moraćemo na tome da radimo. Možda je i taj napad Slobode krenuo iz ofsajd pozicije. Nema sada ni potrebe ni razloga da umanjujemo pobedu gostiju. Više su je želeli i treći gol je zaista bio pravo remek delo Igora Mirkovića. Mogu samo da Slobodi čestitam i poželim mnogo sreće u nastavku šampionata, rekao nam je Goran Simić, trener Slavije. Imao je Simić mogućnost da u ovom susretu računa na sve igrače, ali se oni nisu proslavili. Uz sve to došlo je i do teže povrede golmana Ivana Trifkovića. On je u jednom skoku dobio udarac u glavu i morao je van terena. Nino Nedžibović, njegova zamena je odbranio ono što se moglo braniti i ne snosi krivicu za golove Slobode. - Nema potrebe da mnogo pričamo oko golova. Nismo dobro stajali kod prva dva. Glavom su nam slali lopte u mrežu, nije nas bilo ni blizu protivničkog igrača. Kao da nismo glavom bili u utakmici. To nam se osvetili i moramo što pre da te detalje popravljamo, jasan je Simić. Da se Slavija ove godine nalazi u izuzetno teškoj poziciji bilo je jasno kad se u meču sa Slobodom gledalo na tribine stadiona. Sjeverna i južna aposlutno prazne. Bez i jednog navijača, a na zapadnoj jedva dvadesetak pristalica domaćeg tima. Jeste da je bio radni dan, ali to sve ne opravdava ovako malu, da ne kažemo mizernu posetu. Evidentno je i da su navijači digli ruke od kluba. Ne pomaže ni činjenica da danas dres Slavije nosi čak 13 igrača poniklih u njenim redovima. Nema publike, nema fudbalske atmosfere, nema rezultata, pa onda možda i ne čudi posrtanje kluba. Bliži se kraj šampionata. Ostalo su još četiri kola i to je prilika da se ove utakmice iskoriste na pravi način. Igrači koji u narednih 360 minuta ne pokažu da mogu i hoće čini se da će sami sebi napsiati ispisnice i da će klub iz Istočnog Sarajeva morati na veliki remont. To se odnosi i na klupsku upravu i fudbalere. Mnogi su se izgleda umorili. Tu pre svega mislimo na čelnike kluba, pa bi bilo dobro da dođu mlađi, poletniji, energičniji... Što se fudbalera tiče, tu će u prvom planu biti ona .- koliko para toliko i muzike...