Svako od nas misli svojom glavom, a samo najiskreniji će priznati da tuđi saveti predstavljaju dragocenost koja vas prati kroz ceo život. Potpisniku ovih redova prozor u svet novinarstva otvarali su velikani mikrofona i pisane reči Marko Marković i Tomo Marić. A oba su neponovljivi!

Prvi je govorio:“Vidi, pa kaži. Gledaj i govori!“ Drugi je , tako istinski prijatelji rade, savetovao:“Hvali ono što vredi!“

U sredu je 1.000 duša direktno i ko zna koliko stotina hiljada videlo na Televiziji RS, isto toliko čulo putem Radija Republike Srpske, da se može kada se hoće. Da i mali postaju veliki, istinski divovi. Sopstvenom voljom i ličnim primerom.

Šamac, gradić u Posavini, bio je domaćin Radniku iz Bijeljine i Krupi iz Banja Luke, brojnim fudbalskim radnicima i poklonicima najpopularnijeg sporta. Svima je otvorio i dušu i srce.

Jer, 26.finale Kupa Republike Srpske moralo je i postalo je jedno od najboljih do sada. Po igri fudbalera dva tima, po poseti na novopodignutoj tribini šamačkog Gradskog stadiona, a posebno po domaćinstvu menadžmenta ove lokalne zajednice.

Čovek snaži i jača u svojim nevoljama i samoći, a Šamčani su pre pet godina doživeli prirodnu kataklizmu,  nezapamćene poplave su uništile sve sportske kapacitete. Tada su u ovom gradu zbili redove, udružili elan uma, srca i volje i krenuli od nule. Pošli od početka, pa stigli do cilja.

Svega nekoliko dana pre Borčevog 100.rođendana, u Šamcu se dogodio praznik fudbala. Prvo je načelnik Šamca Đorđe Milićević ugostio rukovodstva dva kluba i čelnike FS Republike Srpske, između redova provukao da je prosto svima koji su saplitali Borac, pa ovih dana neće stići do Prve lige Republike Srpske. Potom je čestitao Radniku na silnim uspesima i skorašnjem 74.rođendanu, a Krupi poželeo brzu konsolidaciju. Tako rade veliki ljudi, nezlobljivi, srdačni, susretljivi, dobrostivi.

Minule srede je „Crni Đorđe“, momčina za primer i ljudina prve klase, najavio svetlu budućnost njegovog grada, pokazao svima da je Šamac fudbalska metropola, a ljudi koji tamo žive velike duše da u nju uvuku svakog ko to zaslužuje.

Viđeno tokom finala nije samo lepa slika koja je otišla u svet, nego i primer kako treba. Iako Borac do sada nikada nije igrao finale Kupa Republike Srpske, svima je pokazao kako se traje, postaje veliki, uzor mnogima.

A što se tiče igre dva tima, ona uliva nadu u bolje dane fudbala Srpske. Bila je protkana lepim kombinacijama, driblinzima i begovima, brojnim pesništvima igre i onim što fudbal krasi – golovima! Radnik je igrao svoje deseto finale, pa osvojio sedmi trofej. Krupa je imala treći pokušaj, ostala je velika i kada nema radosti.

U najkraćem, Srpska je doživela gala fudbalsku manifestaciju. Šamac i Šamčani dostojanstveni da im se svi dive.

Da se hvali sve što vredi...