Žarko Varajić

Прослављени кошаркаш Жарко Варајић преминуо је у 67. години након дуже болести.

Некадашњи члан легендарне генерације Босне, али и Сутјеске и Ал Аина из Емирата, остаће упамћен као један од великана игре под обручима, нарочито због учинка од 45 поена у финалу Евролиге против Емерсона.

Његов рекорд ни данас није оборен када је реч о клупској борби за континентални трофеј.

Био је спортски директор мушких репрезентативних селекција у Kошаркашком савезу Југославије, СЦГ и Србије, заменик Савезног министра за спорт, али је и поред свега покупио награде попут:

– Супер Оскар за најбољег играча Европе у свим Европским куповима – 1979. године.

– Највеће друштвено признање Босне и Херцеговине за 1980. (25. мајска награда).

– Највеће друштвено признање града Сарајева за 1979. (6. априлска награда).

– Три златне значке СОФKА Југославије.

– Орден Немање првог реда СР Југославије.

– Орден југословенске заставе првог реда.

Поред тога, имао је волонтерске активности у виду следећих позиција:

– Члан Олимпијског комитета зимских Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године.

– Председник Стручног савета Kошаркашког савеза Југославије од 1987. до 1992. године (златне године југословенске кошарке).

– Председник Програмске комисије Југословенског Олимпијског комитета од 1996. до 2000. године.

– Спортски директор југословенског Олимпијског тима на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године.

– Председник спортског савеза Спорт за све Србије од 2003. до 2006. године.

– Најнепосредније је учествовао у организацији Европског шампионата у кошарци у Београду 2005. године.

– Био је директор турнира ЕYОФ 2007.

– Најнепосредније учествовао у организацији Европског првенства у кошарци за јуниоре у Београду 2005. године и Светског првенства за играче до 19 година у Новом Саду 2007. године.

– Био је директор кошаркашког турнира Универзијада Београд 2009. године.

Активно радио на реализацији пројекта „Национална признања“.

Рођени Никшићанин је за А репрезентацију играо у 126 наврата и освајао многе трофеје као што су сребро на Олимпијским играма у Монтреалу, злато на Европском првенству у Лијежу 1977, бронзу две године касније у Торину, злато на Медитеранским играма 1975, као и два злата са Балканских игара у Солуну 1974. и 1976. у Бургасу.