Boro Cvetković

BEOGRAD – Fudbaler Bora Cvetković potpunu afirmaciju doživeo je u zagrebačkom Dinamu. U Crvenoj zvezdi dosanjao je svoje snove. U Italiji je potvrdio fudbalsku klasu, a za reprezentaciju Jugoslavije igrao je , jer je to zaslužio. Dug je fudbalski put kojim je prošao Bora Cvetković, pa je nekadašnje „Lane sa Korane“ postalo „Tane s Marakane“. Brz, maštovit, ubojit, efikasan, poseban. Rođen je 30.septembra 1962.godine u Karlovcu. Danas živi u Beogradu i bavi se, pogađate, fudbalom, odnosno poletarcima koji sutra treba da postanu njegovi i naslednici igrača iz Borine generacije.

„Ako svi tako o meni misle kao Sportski žurnal, onda blago meni. Pozdravljam sve vaše čitaoce“, bile su prve reči Bore Cvetkovića u nenajavljenom razgovoru.

Jedna lepa fudbalska bajka, a stvarnost je bila, započela je 1980.godine. U zagrebačkom Dinamu za šest godina odigrao je 304 utakmice, postigavši 126 pogodaka, radovao se šampionskim ostvarenjima 1982., te osvajanju kupa nešto  kasnije. Ne krije da čuva predivne uspomene na period vernosti „modrima“.

„Prelepe uspomene. Kao klinac od 15 godina došao sam u Zagreb, igrao u Dinamovoj školi. Bio sam dete Dinamove škole. Onda sam za prvi tim zaigrao sa 18 godina. Bio sam tada omladinski reprezentativac. Niko od mene srećniji. Da igram u timu gde su Velimir Zajec, Zlatko Kranjčar, Marko Mlinarić…Dakle, formiran je tim za ono što će da usledi. Uzeli smo titulu prvaka Jugoslavije, kasnije kup Jugoslavije. Bio sam najsrećniji mladić u Jugoslaviji, mislio sam“, kaže Cvetković.

Mnogo je braće igralo u jugoslovenskom fudbalu. On i Zvezdan imali su zapažene uloge, a onda se htelo da jedno vreme nastupaju jedan protiv drugog: Zvezdan u Dinamu, Boro u Zvezdi. Zvezdanu slava na nebesima, bio je takođe sjajan fudbaler.

„Tako je, tako je. Život nas je razdvojio. Ja sam završio u Beogradu i Crvenoj zvezdi. To je bilo jako dobro za mene. Nakon šest godina bilo je vreme za promenu sredine. Posavetovao bih mlade da nakon dve ili tri sezone promene klub. Nova sredina, nove navike, novi igrači i treneri. To je jako korektno. Imali smo Zvezdan i ja jako čestite odnose, odlično smo se razumeli. Sve je shvatao i sve sam ga razumeo. Za mene je igra jednog protiv drugog bila sasvim normalna. To je za mene pozitivno, jer Crvena zvezda u ono vreme bila je među najboljim evropskim klubovima“, pojašnjava Bora Cvetković.

Prešao je u Beograd 1986.godine. Sa ponosom i uvek govori kako su ga dočekale „Delije“.

„Nesvakidašnji događaj. Nisam iz Zagreba uspeo da ’uhvatim’ avion. Dragan Džajić i Vladimir Cvetković, dve pokretne fudbalske ikone, zovu i kažu da naručim taksi. Dolazim do stadiona Zvezde, kiša se spustila. Izlazim iz auta, a onda se pojavljuje veliki broj navijača koji su meni napravili špalir, pevali su, aplaudirali su mi. Oduševilo me da toliko vole klub. Od prvog momenta sam bio fasciniran Crvenom zvezdom, uzeli smo prvenstvo Jugoslavije, igrali smo velike i lepe evropske utakmice. Jako, jako predivno iskustvo“, priznaje Cvetković.

Na 42.rođendan Zvezde, 4.marta 1987.godine, viđena je sjajna Crvena zvezda na minus 11 protiv moćnog Reala pred skoro sto hiljada duša. Postigao je Bora Cvetković gol u 39.minutu tog meča za vođstvo od 3:0 i uz Boška Đurovskog bio je , verovatno, najdominantnija figura utakmice. Kada je ličilo da će do nogu potući rivala, Španci su vratili se u igru i bilo je 4:2. Takvi mečevi, pretpostavljamo, ostaju najduže u pamćenju direktnih aktera?!

„Istina! Poseban događaj pred stotinu hiljada ljudi na velikoj studeni. U Beograd dolazi najveći i najbogatiji klub na svetu, a mi mangupčići u stilu ko su oni, možemo mi protiv njih, pokazaćemo mi njima i tako.  Uz ogromnu podršku naših navijača mi smo lako došli do 3:0, ali na kraju smo primili i drugi gol, bilo je 4:2 i to nas je u revanšu skupo koštalo. Bili smo na pragu da ih eliminišemo, da ponovimo uspeh generacije Dragana DŽajića deset ili dvanaest godina ranije. Ostaje za zlatnu istoriju našeg velikana da smo Real sa zlatnim sastavom, uz podršku predivnih navijača, bacili na kolena, makar jedno poluvreme“, priseća se Bora Cvetković.

U Zvezdi je ostvario učinak: 64 zvanična nastupa i 22 pogotka. Tako često ističe da je prezadovoljan ostvarenim u Beogradu.

„Kada razmišljate, uvek može bolje. Zadovoljan sam, naravno. Nisam ja bio izraziti golgeter. Driblao sam, prodirao, asistirao i pogađao. Nisam ja bio kao Darko Pančev, njemu su golovi bili uža specijalnost, a bio je velemajstor u tom segmentu. Dakle, uvek može bolje, ali meni se sa Zvezdom u Beogradu karijera pozlatila. U principu sam prezadovoljan“, govori on.

Dalje će reći da je poseban osećaj igrati Večite derbije, okršaje Crvene zvezde i Partizana, a on je umeo da pogodi mrežu „crno – belih“.

„Tako je. Reč je o utakmicama koje se pamte. I u dresu Zvezde, ali i pre u Dinamu, velike utakmice igrao sam odlično. One ’manje’ utakmice nisam bio dovoljno motivisan. Sećam se da sam u 80.večitom derbiju na Vaskrs 1987.godine dva puta pogodio mrežu Partizana. U principu, zadovoljan sam učinkom na velikim utakmicama, posebno protiv Partizana, a radi se o velikom klubu“, zadovoljno će Cvetković.

Proveo je u Askoliju i još nekim klubovima u Italiji punih šest sezona, a onda je  jedno prvenstvo igrao kao prvotimac Borca iz Čačka. I internacionalna karijera bila je cvećem ukrašena.

„Ima mesta zadovoljstvu. Skroman sam čovek. Bio sam realan i nisam bio nezajažljiv. Nije se pre 28.godine moglo otići vani. U Italiji mi je bilo lepo,a tada se najlepši fudbal igrao u toj zemlji. Postigao sam lepe i jako važne golove, pa mi je Askoli u prelepim uspomenama“, govori on.

Boro Cvetković u dresu Zvezde

Imao je 11 nastupa za najbolji tim Jugoslavije sa kojom je bio  učesnik EP u Francuskoj 1984. Pre toga je na OI u Los Anđelesu dočepao se bronzane medalje. Da je odigrao i 50 mečeva za državni tim, malo bi bilo, ali događa se...

„U Jugi je bilo mnogo dobrih igrača. Ne treba žaliti što nije bilo više nastupa. Tu priču vodio je Miljan Miljanić i vodio je računa da budu pozvani najbolji, najspremniji. Ja sam iz reprezentacije otišao kada je stigao Dejan Savićević koji je dosegao evropsku i svetsku slavu. EP u Francuskoj bilo je za nas debakl, ali život ide dalje. Na OI osvojili smo bronzu, a na SP u Meksiku 1986.godine nismo ni učestvovali. Ne treba gledati tragično, imam 11 lepih nastupa i to je to“, pojašnjava Cvetković.

Samostalno je vodio Obilić, pa bio pomoćni trener u Crvenoj zvezdi. I danas je u najpopularnijem sportu.

„U Beogradu sam otvorio sportski centar, bavim se sa decom. Imam svoju Školu fudbala, igramo utakmice. Na našim prostorima teško je raditi u najjačim ligama, klubovi su takvi kakvi jesu, ogroman je pritisak. Decom se bavim, ona su bezazlena, našao sam sebi potrebni mir“, nastavlja Bora Cvetković.

Školica fudbala „Lane“, mnogi kažu, pleni pitominom, uspesima!

„Hvala puno, ha ha ha ha. Volim to čuti i drago mi je da se tako govori o mojim nastojanjima da naša deca i zlatni talenti uspeju u fudbalu“, kroz osmeh je rekao Cvetković.

Zahvalili smo sagovorniku za izdvojeno vreme.

Bora Cvetković samo je jedan od onih koji su iz Dinama prešli u Crvenu zvezdu. U Beogradu je bio sugestivan, moćan, izvan svog vremena.

Virtuoz fudbalske igre...