VRBAS - Joakim Vislavski započeo je fudbalsku karijeru u rodnom Vrbasu. Sa generacijom „Partizanovih beba” osvojio je četiri titule prvaka Jugoslavije. Tokom 8 sezona za crno-bele je odigrao 315 utakmica i postigao 108 golova. Nezaboravna ostaje njegova fudbalska kreacija na 31. derbiju,  kada je postigao i dva prelepa gola.

Karijeru je posle Partizana nastavio u Olimpiji iz Ljubljane. Joakim Kime Vislavski preminuo je 10.septembra 2014.godine.

U plejadi sjajnih igrača tzv.“Partizanovih beba“ ,tamo s kraja pedesetih i početkom šesdesetih godina minulog veka, kao dvadesetogodišnjak Joakim Kime Vislavski u toj ekipi neretko je bio igrač odluke, a stigao je iz Radnika iz Vrbasa. Mnogi stručnjaci tvrde da nikad pre, a možda i posle, nije se pojavila ekipa koja je stvarana od juniorskog tima kao što je Florijan Matekalo stvarao tu generaciju, a onda popunjena sa nekoliko fudbalera iz raznih krajeva Jugoslavije izrasla u evropskog giganta koji će 11.maja 1966.godine igrati finale Kupa evropskih šampiona protiv Reala i na neobjašnjiv način izgubiti sa 2:1. Ta ekipa najčešće je igrala u sastavu: Šoškić, Jusufi, Sombolac, Bečejac, Vasović, Miladinović,  Zvezdan Čebinac, Kovačević, Galić, Vukelić, Vislavski. Deo tog tima činili su još: Damjanović, Pirmajer, Ćurković,Radović, Mihajlović, Davidović, Hasanagić, Rašović… Joakim Kime Vislavski, lepotan u kopačkama slutio je planetarnu karijeru, ali…

Svesni da krug onih koji su bili u blizini Kimetovoj sužava se, odlučili smo da jednu ovakvu priču posvetimo njemu, a da deo sećanja iznesu saigrači, prijatelji, bliski srodnici.

Radoslav Bečejac je sa Joakimom Vislavskim igrao u Partizanu, ali i Olimpiji. Bio je vezni fudbaler, a samo u dresu Partizana odigrao je 208 utakmica, postigavši 61 pogodak. On i Kime Vislavski bili su saigrači, prijatelji i kumovi. Iako Vislavskog nema osam godina, ne blede sećanja na sportistu iz Vrbasa.

„Govoriti o njemu je teško, mogu reći sve najlepše, ali tužan sam kada govorim o njemu, žao mi je što je prerano otišao. On je iz Vrbasa, a ja iz Zrenjanina i svakodnevno smo putovali u Beograd. Nismo se snašli odmah u velikom gradu, u Beogradu, jer smo bili navikli na druge uslove u svojim sredinama. On je pre mene došao u Partizan. Kada smo se ustalili u Partizanu bilo je sve drugačije. Sa Kimetom sam se družio najviše, odozgo smo iz Vojvodine, sa istim pogledima. Teško smo se uklopili u beogradski način života. Kime Vislavski bio je najbolje desno krilo u Jugoslaviji u to vreme. On je onda otišao u Olimpiju, kasnije sam i ja stigao u Ljubljanu. Ceo život bili smo bliski“, govori Bečejac.

Silvester Takač bio je napadač Vojvodine, Rena, Standarda iz Liježa i reprezentacije Jugoslavije. Dakle, nije nastupao za Partizan, ali je sa Kimetom Vislavskim drugovao. Znao je sve o njemu.

„Da, nisam bio igrač Partizana, ali sam bio na njegovoj turneji u Meksiku punih mesec dana. Kimeta Vislavskog poznajem iz detinjstva. Generacija smo, nastupali smo za omladince Srbije protiv Hrvatske. Kime je bio divan čovek, veliki moj prijatelj i izvanredan fudbaler“, priseća se Takač.

Utisak je da je Kime Vislavski bio preterano skroman i stidljiv.

„Apsolutno ste u pravu. Kime Vislavski i ja smo Rusini i na tom turniru u Meksiku nismo progovorili dve rečenice na rusinskom. On je bio neprimetan u svakodnevnom životu, baš je bio skroman. Međutim, na terenu su ga svi primećivali, bio je veliki fudbaler i da je manje bio skroman mogao je igrati u najvećim evropskim klubovima. Mada je i ovako postigao mnogo“, dodao je Silvester Takač.

Čuveni golman Ivan Ćurković u Partizan je došao iz Veleža. Legendarni Mostarac bio je nešto mlađi od Joakima Vislavskog, ali u najlepšim sećanjima čuva dragog prijatelja.

„Moj dolazak u Beograd bio je najbolji potez u životu. Bilo je tih godina predivno u Partizanu, upoznao sam veliki grad i tu osnovao porodicu. I moj kasniji put fudbalski i životni nije mi doneo loše poteze. Dolaskom u Partizan upoznao sam mnogo sportista. Kime Vislavski je često protiv Veleža davao golove. Još tada sam ga upoznao, a kasnije smo bili saigrači. Bio je brz igrač, preciznog i snažnog šuta. Sjajan čovek, dobar drug, nije se isticao. Imali smo odnos prijateljski, više nego drugarski. Čuvam ga u najlepšim sećanjima“, ističe Ćurković.

Nekadašnji košarkaš, doajen sportskog novinarstva, Jovan Tanurdžić, između ostalog, izveštavao je sa 10 Evropskih prvenstava, 6 Svetskih šampionata, 5 Olimpijskih igara, Svetskog fudbalskog šampionata u Francuskoj 1998. i nekoliko Univerzijada. Bavio se i publicistikom. Napisao je više knjiga ne samo iz oblasti sporta. Zajedničko u njegovom i sportu Joakima Vislavskog je lopta, ali i to da pripadaju jednom zlatnom vremenu. Kimeta nema skoro deceniju, ali niko nema pravo na zaborav. I Tanurdžić ga pamti i ne dozvoljava prašini vremena da učini svoje.

„Joakim Kime Vislavski je moj zemljak, sedam kilometara od njegove kuće u Vrbasu do mog doma u Srbobranu. Pratio sam njegove igre, bio je jedan od najboljih asova Partizana u to vreme. Kasnije je moj drugar iz detinjstva zamenio ga u Partizanu, mislim na Josipa Pirmajera. Kasnije je otišao u Olimpiju. I tamo je bio glavni igrač. Kasnije je bio trener, a ja sam sa njegovom braćom bio prijatelj. Kime Vislavski je sećanje, ali sve po lepom. U Vrbasu su ga obožavali, u Partizanu voleli. Bio je i ostao legenda. Žao mi je što je pre svakog vremena otišao u večnost. Sve što je radio bilo je pozlaćeno, ali njegova skromnost ga je mnogo koštala. Kime je trebao da ima makar 50 nastupa u reprezentaciji Jugoslavije. Niko ne zna zašto nema nastupa za A tim nekadašnje zemlje. Nepravda ga je sputala. I dok smo sedeli kasnije u kafiću koji je držao otac Ognjena Mudrinskog, Kime je često govorio da je trebao biti reprezentativac. Onda je otišao u Ljubljanu za rekordan ugovor. On i njegov kum Bečejac i u Olimpiji su bili izuzetna i prepoznatljiva linija. O Kimetu Vislavskom treba govoriti, zaslužio je da večno traje. Ja ga nikada neću zaboraviti“, poručio je legendarni novinar Jovan Tanurdžić.

I Kimetov brat Miroslav Vislavski, novinar, publicista, poznati i priznati društveno – politički i sportski radnik, ne dozvoljava da veliki fudbaler padne u zaborav.

„Njegov hendikep bio je što je bio preskroman čovek, a bio je izuzetno talentovan, ali ne dovoljno ambiciozan. U Vrbasu je igrao sa Šijačkim, Popovićem itd. Bile su preporuke da se drugi gledaju, a ljudi iz Partizana videli su Kimeta. Žao mi je da dok se govori o ’Partizanovim bebama’ da nema Kimeta Vislavskog. On je četiri puta sa Partizanom osvajao šampionat Jugoslavije. U to vreme novinari su ga prozvali detetom sreće. Ileš Špic ga je pozvao da protiv OFK Beograda debituje, jer je Zvezdan Čebinac bio u sukobu sa rukovodstvom Partizana. Mogu reći da je moj brat bio jedan od najboljih krilnih napadača Jugoslavije u prvoj polovini šezdesetih. Nije ga bilo na Mundijalu u Čileu, Jugoslavija je bez desnog krila bila četvrta na planeti. Ni Čebinca, ni Takača, ni Vislavskog. Pošto mu nije ukazana šansa on je kasnije bojkotovao pozive u nacionalni tim. Istina, nije igrao u polufinalu i finalu KEŠ-a, bio je vojnik, pa ga danas nema na fotografijama te generacije. Imao je ponude iz Nemačke i Austrije da igra tamo, a on se 1967.godine odlučio za Olimpiji i u Ljubljani proveo dve sezone. Bečejac je imao najveći transfer, a Kime Vislavski odmah iza njega. Kao fudbaler Kime će ostati igrač koji je pripadao vrhu jugoslovenske fudbalske elite koji je sa Partizanom za pet godina osvojio četiri prvenstva. Pogađao je mrežu velikih Ilije Pantelića u Vojvodini, Zlatka Škorića iz zagrebačkog Dinama, Čike Radovića iz Željezničara, Mirka Stojanovića iz Crvene zvezde, Jantoljaka iz Rijeke i da ne nabrajam. Imao je mogućnost da izgradi maestralnu inostranu karijeru, ali nije imao hrabrosti. Sputavala ga je njegova skromnost“, tvrdi brat Miroslav Vislavski.

U fudbalskom životu važi isto pravilo kao i u svakodnevnom; ako se susretneš s njim na pravom mestu i u pravo vreme otvaraju ti se svi putevi, u protivnom te sportsko-životne priče završavaju se bez srećnog kraja.

Od septembra 2014.godine Joakim Kime Vislavski počiva u rodnom Vrbasu.

A ličilo je da će večno trajati…