Republika Srpska, 2001. godine

Fudbalska reprezentacija Republike Srpske u julu 2001. godine imala je sedmodnevnu turneju po Nemačkoj u kojoj je odigrala dve prijateljske utakmice protiv drugog tima slavnog minhenskog Bajerna, a potom i drugoligaša Švajnfurta 05. Bio je ovo premijerni, a za sada i jedini, izlazak “A” selekcije srpskog entiteta iz “Dejtonske zemlje” na međunarodnu scenu.

-U to vreme postojala je ideja jednog fonda za razvoj sporta u Nemačkoj da se izgradi jedan velelepni stadion na Zapadnom Balkanu, a u konkurenciji su bili Banjaluka i Priština. Gradonačelnik Dragoljub Davidović angažovao se na ovom projektu i Banjaluka je bila u prednosti, čak su i delegacije iz nemačke dolazile u Republiku Srpsku. Priču je pokrenuo predsednik tada bundesligaša Sent Paulija iz Hamburga, a naša veza za apliciranje u ovom projektu bio je profesor Siniša Aleksić iz Beograda. Stadion je trebalo da gradi firma Manfreda Švabla, nekadašnjeg kapitena Bajerna, koji je 1991. godine igrao protiv Crvene zvezde – rekao je Slobodan Tešić, tada potpredsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske i vođa puta u Nemačku.

Ponuda da reprezentacija Republike Srpske gostuje u Nemačkoj došla je iznenada, od Švabla, tu priliku u FSRS nisu želeli da propuste, pa su brže-bolje okupili reprezentaciju pod dirigentskom palicom selektora Velimira Sombolca i njegovih pomoćnika Živorada Miražića i Velimira Stojnića.

-Tek je počela letnja pauza, igrači su otišli na odmor, kada nam je prezentovana ideja da organizujemo turneju po Nemačkoj. Za kratko vreme uspeli smo da se skupimo i krenemo put Bavarske – prisetio se Rodoljub Petković, u to vreme generalni sekretar i član delegacije FSRS u kojoj su još bili Goran Kosorić i Branko Lazarević.

Prva utakmica odigrana je u Ašajmu, mestu u blizini Minhena protiv amaterskog tima Bajerna, igrača koji su kucali na vrata prve ekipe. Bavarce je s klupe predvodio slavni nemački reprezentativac Gerhard Gerd Miler, a pred 1.000 ljubitelja fudbala rezultat je bio 1:0 za Bajern (strelac Gliger).

-Bili smo gosti slavnog nemačkog kluba. Tadašnji direktor Bajerna Dremler bio nam je na usluzi i istinski domaćin. Posetili smo, na Olimpijskom stadionu u Minhenu, jer tada nije bilo “Alijanc arene”, trofejnu salu Bajerna, svlačionice, ručali smo u restoranu u kojem se hrane fudbaleri bavarskog giganta… Bilo je to sedam dana kao iz bajke, a mi kao ekspedicija jednoobrazno odjeveni, u obeležjima Saveza i Republike Srpske. Direktor Dramler nam je nudio što se kaže i ptičijeg mleka – prisetio se Slobodan Tešić.

Prilikom posete Olimpijskom stadionu u Minhenu ekspedicija Republike Srpske imala je i jedan zanimljiv susret.

-Bajern je te 2001. godine imao sjajan tim predvođen Kanom, Efenbergom, Šolom, Tarnatom, Elberom, Pizarom, Ciklerom, Jankerom, Salihamidžićem, Santa Kruzom, braćom Kovač, Nikom i Robertom… Trener im je bio slavni Otmar Hicfeld. Mi smo imali čast da u svlačionicama sretnemo švajcarskog reprezentativca Ćirjaka Sforcu s kojim smo razgovarali i otkrio nam je mnoge detalje iz metodologije rada slavnog kluba. Bila su ovo, za sve nas, ogromna iskustva – dodao je Tešić.

Ekspedicija iz Republike Srpske je u Nemačkoj izazivala veliku pažnju. Treninge je pratilo po nekoliko stotina razdoznalih fudbalofila, a tokom jednog treninga najradoznaliji posmatrač je sišao sa tribina i razgovarao sa članovima stručnog štaba. Kada je čuo da je selektor Velimir Sombolac sa ushićenjem je uzviknuo:

-Sombolac, Olympiasieger!

Jako dobro je poznavao jugoslovenski fudbal, po njegovim rečima pratio je sva zbivanja na tlu bivše države, a Sombolca je upamtio kao olimpijskog pobednika iz Rima 1960. godine. “Pljušatale” su fotografije za uspomene, a reprezentacija Republike Srpske naišla je na, zaista, topao prijem u Bavarskoj.

Potom je 19. jula 2001. godine usledio i meč protiv drugoligaša Švajnfurta 05, a Republika Srpska je pobedila rezultatom 4:2. Golove su postigli: Goran Mitrović, Dragan Sekulić, Goran Simić i Bojan Vučinić, dok su za domaćine pogodili Mild i Teofilović. Na klupi Švajnfurta 05 sedeo je Đurađ Vasić iz Novog Sada koji je takođe bio gostoljubiv domaćin za zemljake iz najmlađe srpske zemlje.

-Nažalost, pokretač ideje o izgradnji jednog stadiona na Zapadnom Balkanu, predsednik Sent Paulija, preminuo je i tako nije došlo do realizacije ovog projekta, a da jeste danas bi Republika Srpska imala nacionalni stadion i ponosila bi se njim! Uprkos svemu ostaće u istoriji zabeležena turneja u nemačkoj naše “A” reprezentacije – istakao je Slobodan Tešić, koji je danas u fudbalskoj penziji.

Najbolja reprezentacija Republike Srpska nikada više nije igrala utakmice u inostranstvu. Jeste omladinska (“U-23”), mlada (“U-21”), juniorska (“U-19”) i kadetska (“U17”) u Ženevi, Udinama, Tripolisu, Ksantiju, Kranju, Beogradu, Sent Poltenu… ali otkako se fudbal u BiH ujedinio 23. maja 2002. godine Republika Srpska je, kao reprezentacija, u seniorskoj konkurenciji prestala da postoji. Imala je selektore Borčeta Sredojevića i Željka Buvača, ali se nije okupljala niti je igrala utakmice, čak ni na tlu srpskog entiteta!!!

Slobodan Tešić i Gerd Miler

Pre odlaska u Nemačku Republika Srpska je prvi prijateljski susret odigrala 20. decembra 1992. godine na Gradskom stadionu u Banjaluci protiv reprezentacije Republike Srpske Krajine, a rezultat je bio nerešen – 1:1. Posle toga igrala je za jubileje pojedinih klubova kao što su: Rudar iz Ugljevika, bijeljinski Radnik, proletera iz Dvorova, na turniru u Gradišci protiv domaće Kozare, Boksita iz milića i međunarodni duel sa selekcijom grčkog grada Kavala, kao i protiv selekcije “Novinara”.

-Čim treba da napravimo određeni iskorak u Fudbalskom savezu Republike Srpske se uvek dogode turnulencije koje nam nisu dale da idemo napred – zaključio je Slobodan Tešić.

Valjda će svanuti i taj dan kada će “A” reprezentacija Republike Srpske ponovo zaigrati na međunarodnoj sceni i, možda, u kvalifikacijama za neko veliko takmičenje…

Sastav

Za Reprezentaciju Republike Srpske na turneji po Nemačkoj 2001. godine su nastupali: Siniša Janjić, Dejan Plisnić, Zoran Bujić, Jovica Lukić, Andrej Grubor, Dejan Dragičević, Dario Damjanović, Dragan Sekulić, Saša Keranović, Milanko Đerić, Miodrag Babić, Žiko Kojić, Goran Mitrović, Bojan Vučinić, Ilija Prodanović, Goran Simić, Branislav Krunić, Zoran Blagojević i Siniša Berdović.