BEOGRAD – Bio je, u mnogo čemu, čovek rekorda. Obećavao mnogo, mnogo i postigao, ali javnost je od Mitra Mrkele tražila još više. Brz, uporan, nezgodan za čuvanje ostvario je više nego dobru karijeru. Danas je sportski direktor Crvene zvezde za koju kaže da je njegov smisao života.

Od svog detinjstva ne može se lako pobeći. U to se sa 16 godina i 16 dana uverio Mitar Mrkela kada je sa dosta starijim od sebe pojurio za fudbalskom loptom na prvoligaškim utakmicama širom Jugoslavije. Od tada, pa do dana današnjeg on ne može niti hoće da pobegne od svoje sudbine, tako da je za njega fudbal više od igre, više od profesije. U stvari, smisao života.

Pre nekoliko meseci u kasne noćne sate reprizirana je emisija Radio – televizije Srbije o mladom momku, skoro dečaku. Tada su treneri iznosili očekivanja da se radi o budućem velikom igraču, saigrači navijali da tako bude, roditelji – izuzetno elokventni, obrazovani, radni ljudi i ugledni stanovnici glavnog grada slušali su šta im dete govori, a skoro golobradi mladić besedio je mudro, zrelo kao da je bio  deset godina stariji. Očito, i u svom detinjstvu i ranoj mladosti znao je šta želi i to je i postao. Fudbal, obrazovanje i čist obraz porodice – što je i ostvario.

„Fudbal je moj život. Od malih nogu družio sam se sa fudbalskom loptom. Gde god sam hodao uvek sam nosio loptu ispod miške, tražeći drugare da igramo na dva gola, ako nikog nije bilo ja sam sam šutirao. Celog detinjstva želeo sam da postanem fudbaler. To mi se i ostvarilo. Najpre sam zaigrao za OFK Beograd, pa za Crvenu zvezdu, igrao sam i za reprezentaciju Jugoslavije. Dakle, ostvario sam sve one snove koje sam sanjao kada sam bio dete“, zadovoljan je Mrkela.

Rođen je u Beogradu, 10.jula 1965.godine. Karijeru je započeo u OFK Beogradu i debitovao za prvi tim sa svega 16 godina i 16 dana, bio je i ostao najmlađi fudbaler – debitant u jugoslovenskoj fudbalskoj ligi. Za tim sa Karaburme odigrao je 45 utakmica. Reklo bi se da je romantika uvek bila u modi, evo i danas kada, sve su prilike, klub njegove rane mladosti juriša ka najvišem stepenu takmičenja lepe zemlje Srbije.

„OFK Beograd je veliki klub koji ima bogatu istoriju. U OFK Beogradu su igrali mnogi veliki fudbaleri koji su ostavili neizbrisiv trag u jugoslovenskom i u srpskom fudbalu. Meni je čast i veliko zadovoljstvo bilo da sam nastupao za OFK Beograd, da sam tamo odrastao, sticao fudbalsko znanje i svoja prva iskustva. Imao sam prilike da započnem svoju fudbalsku karijeru sa velikim imenima jugoslovenskog fudbala, sa Ilijom Petkovićem, sa Stanislavom Karasijem. On se tada iz inostranstva vratio u OFK Beograd. Igrali su i mnogi drugi poznati asovi. Pamtim OFK Beograd i pamtiću ga samo po lepim stvarima, po detinjstvu, a kasnije sam se ja vraćao u OFK Beograd. Naime, bio sam trener mlađih selekcija, bio sam sportski direktor kluba i uvek rado odem na stadion OFK Beograda. Poslednjih desetak godina klub je imao dosta problema. Ali drago mi je da se u poslednje vreme vraća tamo gde mu je mesto, gde pripada u srpskom fudbalu. Nadam se da će već od sledeće sezone ponovo biti u najvećem rangu srpskog fudbala“, ističe Mitar Mrkela.

Prešao je u Crvenu zvezdu 1983.godine, odigrao je za najtrofejniji jugoslovenski i srpski klub 327 mečeva, postigao 99 golova. Osvojio je titule 1984., 1988., 1990, a ušao je i u narednu sezonu gde je Zvezda takođe bila šampion. Sa Zvezdom je  radovao se dva puta i osvajanju Kupa Jugoslavije 1985.i 1990.godine.

„Crvena zvezda je najveći klub na ovim prostorima i otkad sam saznao za sebe moja želja je bila da zaigram na ’Marakani’. Ta želja mi se ispunila. Igrao sam sedam godina u Crvenoj zvezdi, kasnije sam radio kao direktor mlađih selekcija,a sada kao sportski direktor. Velika je satisfakcija za svakog ko se bavi fudbalom na ovim prostorima da može da kaže da je bio deo jednog takvog kluba kao što je Crvena zvezda. Ona je moj smisao života“, naglašava Mrkela.

Kontranapad Crvene zvezde, vodi ga Mrkela. Evo sada ulaska u kazneni prostor, sada je to bila nabačena lopta, od svega toga ništaa, 1:0...

Jednom rođen da večno traje, Marko Marković bio je reporter sa meča Crvena zvezda – Real, tog ledenog 4.mata 1987.godine. Opisao je da je Mitar Mrkela bio začetnik akcije u kojoj je naš predstavnik poveo, ali i način na koji je Stevan Stojanović odbranio jedanaesterac Hugo Sančezu. Igrao je Mrkela mnoge velike utakmice svoje Crvene zvezde i doprineo velikim pobedama.

„Svi mi koji sanjamo da jednog dana postanemo fudbaleri, a ja sam sanjao kao dete, živimo za to da se dese takve utakmice kao što je ova sa Realom. Bilo je i drugih velikih utakmica, naravno na ’Marakani’, ali je sigurno ta protiv Reala za moju generaciju bila najveća utakmica. Mogu da se podičim da sam učestvovao u velikoj pobedi koju je Crvena zvezda ostvarila protiv Madriđana. Ostaje žal da smo u revanšu izgubili sa 2:0, da se Real kvalifikovao u sledeću fazu Kupa evropskih šampiona. Mislim da u tom trenutku onaj sastav Crvene zvezde nije bio lošiji od Realovog tima“, tvrdi Mitar Mrkela.

U vreme dok je nosio dres crveno – bele boje, Zvezda je bila uspešnija od Partizana sa sedam pobeda, tri poraza i pet remija. U Kupu su ostvarene tri pobede Zvezde, jedan trijumf Partizana, zabeležen je jedan remi. Bajkovito su tada izgledali večiti derbiji.

„Kao i uvek, večiti derbi je posebna priča. Nešto što se mora doživeti da bi se shvatilo. Uvek puni stadioni. Uvek ta predigra koja traje nekoliko dana ili, rekao bih, čitavu nedelju pred utakmicu raznorazne priče i predviđanja šta će biti i šta se očekuje. Onda izađete na teren, prepune su tribine, pa morate da odigrate najbolje što možete. Meni je drago da je moja generacija u tim duelima sa Partizanom, našim najvećim rivalom, imala pozitivan skor“, nastavlja on.

Nije se Mitru Mrkeli dalo da bude akterom generacije evropskih šampiona, pošto je u leto 1990.godine prešao u holandski Tvente.

„Žalim pomalo što je tako, mada Crvena zvezda je veliki klub sa velikim brojem navijača. Ja mogu sebe da svrstam i u igrače i u navijače Crvene zvezde. Ta evropska titula bila je san svih navijača Crvene zvezde od njenog osnivanja. Dakle, sa jedne strane ostaje žal što nisam ostao još jednu sezonu i da osvojim tu tiulu evropskog šampiona, a sa druge strane veliko je zadovoljstvo da je klub za koji navijam  od malih nogu postao prvak Evrope“, setno će Mrkela.

Igrao je i u Bešiktašu, ostavio svoje duboke tragove u turskom fudbalu, pa se vratio u Holandiju, u Kambur.

„Zadovoljan sam. U vreme kada sam ja odlazio u inostranstvo postojala je starosna granica i svi smo mi kasnije odlazili u druge zemlje. Nismo imali mogućnost, koju danas igrači imaju, da mladi odemo u inostranstvo i da igramo dugi niz godina u nekom klubu. Proveo sam četiri godine u Holandiji, neko vreme u Turskoj, bio sam i u Sjedinjenim Američkim Državama. Zadovoljan sam onim što sam uradio i u inostranstvu i u fudbalu uopšte“, govori Mrkela.

Najmlađi je debitant u dresu Jugoslavije! To mu se dogodilo sa 17 godina, četiri meseca i 7 dana. Verovalo se da će imati ko zna koliko  nastupa, a bilo ih je samo pet. Doduše, bila je jaka konkurencija, a selektori su u njegovo vreme znali da ujutro ustanu na levu nogu. Njemu za utehu da je na OI 1984.godine u Los Anđelesu osvojena bronzana medalja. Ivković, Pudar, Elsner, Gračan, Deverić, Baždarević, Katanec, Miljuš, Baljić, Radanović, Smajić, Piksi Stojković, Milko Đurovski, Jovica Nikolić, Bora Cvetković, on itd. Lepo i dragoceno iskustvo.

„To je jedan od najlepših trenutaka koje sam ja doživeo kao fudbaler. Biti na Olimpijskim igrama, osvojiti bronzanu medalju, to su događaji koji ostaju za sva vremena. Bila je jedna sjajna generacija, igrala je sjajan fudbal. Mislim da smo mogli i više od te bronze, jer smo u polufinalu posle dva crvena kartona i tek posle produžetaka izgubili utakmicu protiv Francuza zbog pristrasnog sudije. Verujem da smo tu utakmicu prošli da bi osvojili najsjajniju medalju“, smatra Mitar Mrkela.

Iako ima završenu Višu trenersku školu, uz osnovne studije iz oblasti koje nisu povezane sa fudbalom, on je bio rukovodilac za sport u gradskoj upravi grada Beograda, trener juniora OFK Beograda, direktor Omladinske škole Zvezde, pa sportski direktor „romantičara“, te direktor mlađih kategorija u FS Srbije. Za njegovo vreme rada u Savezu, Srbija je postala juniorski prvak sveta 2015, a pre toga omladinski šampion kontinenta , 2013.godine. Sada je sportski direktor Crvene zvezde. Šest titula tog kluba sa njim, osvojene su tri duple krune i sedam godina uzastopno Zvezda je igrala evropska takmičenja.

„Mnogo vremena sam proveo u Crvenoj zvezdi, kao igrač i kao funkcioner, poslednjih šest godina kao sportski direktor i znam šta je to što navijači Crvene zvezde na svim kontinentima žele. To su trofeji! Crvena zvezda uvek želi da bude najbolja, uvek želi titulu, uvek želi kup, uvek želi da igra evropska takmičenja. To su naši ciljevi. Dakle, uvek postavljamo najviše ciljeve i nikada se ne krijemo iza nekih stvari, nego stremimo najvišim zahtevima. I ove godine cilj Crvene zvezde jeste osvajanje titule i kupa Srbije. Imamo bod zaostatka od Partizana na polusezoni, ali verujem da je to samo jedno prolazno vreme, da imamo dobar tim sa kojim ćemo osvojiti još jednu titulu prvaka države“, nada se Mitar Mrkela.

Dugo poznaje selektora Dragana Stojkovića. Srbija je, nakon 24 godine, izborila plasman na prvenstvo Evrope u Nemačkoj. Šta tamo da očekujemo?

„Mislim da imamo dobar tim, dobre igrače. Dosta njih su bili evropski prvaci, bili su svetski prvaci, znaju šta je igranje na velikim takmičenjima. Očekujem dobar rezultat naše reprezentacije na EP u Nemačkoj“, optimista je Mrkela.

Njegov sin Andrej po talentu je bio na oca, igrao je i za mlađe selekcije Srbije. Nastupao je u Crvenoj zvezdi, u Radu, Spartaku, po inostranim klubovima. Biće dobro za fudbal, ako u porodici Mrkela izraste neki novi Mitar, a legendarni Ivan Tomić znao je reći: „Crrna strela, Mitar Mrkela!“

„Nadajmo se da će tako biti. Andrej trenutno radi u OFK Beogradu kao sportski direktor. Ja imam još dva sina. Jedan se ne bavi fudbalom. Najmlađi ima deset godina i igra u mlađim selekcijama Crvene zvezde, pa da se nadamo da ostvari lepu fudbalsku karijeru“, zaključio je svoje kazivanje za ovu priliku Mitar Mrkela.

I tako, traje i ne prestaje dečija fantazija koja je jača i od mašte. I predstavlja istinsku filozofiju jednog života koja će bez sumnje , ma koliko bila plodonosna, uvek ostati nedovršena. Upravo kao što i biva sa maštom. Jer, teško je biti čovek rekorda brojnih. Nakon njih, javnost uvek traži više.

Takva je sudbina velikih, a Mitar Mirkela jedan je od njih.

Veći od mnogih...