Dragan Semiz

Goražde je na prostorima bivše zajedničke države bilo prepoznatljivo kao grad rukometa.

Veliki je broj vrhunskih igrača, reprezentativaca, poznatih trenera, sudija, rukometnih zanesenjaka koji su proneli slavu ovog lepog grada na obalama Drine.

Svakako da posebno mesto u bogatoj istoriji goraždanskog rukometa zauzimaju braća Časlav i Dragan Semiz koji su ostavili upečatljiv trag, Časlav kao igrač jedne od najuspešnijih generacija kluba koja je kucala i na vrata prve lige Ex Jugoslavije, ali sticajem raznoraznih okolnosti nisu uspeli i da zaigraju u tada jednoj od najjačih liga Evrope, a Dragan koji je nakon  igračke karijere poseban pečat ostavio kao jedan od najboljih  rukometnih sudija na jugoslovenskim prostorima.

 I nakon svega što nam se izvešavalo devedesetih godina prošlog veka, braća Semizi su ostali uz svoju veliku sportsku ljubav, istina Časlav radi privatnih obaveza i zauzetosti poslovima nešto manje, a Dragan je i u takmičenju u okviru Prve lige Republike Srpske, i nakon ujedinjenja rukometno sporta  na prostoru cele BiH nastavio sa suđenjem, a potom je obavljao i dužnosti delegata i kontrolora sve donedavno kada je otišao i u zasluženu „rukometnu penziju“.

Svakako da je to bio razlog da sa rukometnom legendom evociramo uspomene i prisetimo se veoma uspešne karijere Dragana Semiza, koji je važio za jednog od najautoritativnijih sudija na jugoslovenskim prostorima.  

-Pre tačno 66 godina sam rođen u Goraždu, i dok su dečaci u drugim gradovima uglavnom uzrastali uz fudbal, u jednom od najlepših gradova na obalama Drine, rukomet je bio sport broj jedan, uz njega su stasavale generacije mladih Goraždana. Tako je počelo i moje druženje sa ovim lepim sportom. Moj brat Časlav je još pre mene počeo da trenira i bio je odličan rukometaš, ja sam prvo prošao omladinske pogone „Radničkog“, potom kucao i na vrata prvog tima, ali po nagovoru starijeg brata otišao sam u rukometne sudije. Još u  srednjoj školi počeo sam suditi školska takmičenja u Goraždu, Foči, Rogatici ,Višegradu... Kao dvadesetogodišnjak konačno sam dobio i zvanje rukometnog sudije druge kategorije. Već 1975. godine sam postao sudija prve kategorije, a četiri godine kasnije dobio zvanje republičkog arbitra. Konačno 1982. godine u Beogradu sam položio uspešno ispit za saveznu kategoriju i tako postao najmlađi savezni sudija u bivšoj državi. I nakon kaljenja u Republičkoj ligi i Drugoj ligi - Zapad, kao i na velikom broju turnira i posebno Međurepubličkim omladinskim sportskim igrama (MOSI)  konačno sam stupio i na prvoligašku scenu gde sam odsudio preko 300 utakmica, među kojim je bio veliki broj derbija koji su odlučivali o titulama u prvenstvu ili Kupu. Potvrda da sam dobro obavljao ulogu delioca pravde stizale su od eminentnih kontrolora od koji sam dobijao najveće ocene: Gojića, Dopuđe, Popovića, Vujinovića,  Horvata, Juga, Jeglića, Pilipovića, Jovičića... Posebno moram napomenuti da sam većinu utakmica sudio sa kolegom Milanom Jovanovićem sa kojim sam imao izvanrednu saradnju.  Bila su to vremena za istoriju i pamćenje, kao što je poznato rukomet je bio značajan sport u Jugoslaviji i bila je velika čast suditi ekipama i poznatim igračima  koji su puno značili na evropskim i svetskim prostorima- ističe Semiz

Nakon završetka ratnih dešavanja na prostorima BiH obavljao je ulogu delegata, ali posebno kontrolora na utakmicama Prve i Druge lige Republike Srpske, a karijeru je okončao kao posmatrač i ocenjivač suđenja na Jedinstvenoj rukometnoj ligi BiH.

Uz sve to obavljao je i niz raznih funkcija u Rukometnom savezu Republike Srpske i BiH ,a tako napravio karijeru dugu  više od 50 godina.

-Da zaista sam svo vreme vezan za rukomet i uz rukomet, bio sam predsednik Skupštine, Upravnog odbora,  Nadzornog odbora RK RS, zatim predsednik Disciplinske komisije Udruženja rukometnih sudija Republike Srpske, kao i predsednik Stručne sudijske komisije URS RS. Obavljao  poslove predsednika Stručno sudijske komisije udruženja sudija RS BiH. I posle svega, konačno je stigao  čas rastanka kada sam prestao da se aktivno družim sa mojom najdražom sportskom ljubavi. Čelnici Rukometnog saveza Republike Srpske i BiH  su mi ukazali čast da obavljam dužnost kontrolora i na taj način se oprostim prvo u Brčkom na finalnoj utakmici kupa Republike Srpske 2018. godine,  a potom nekoliko dana kasnije i na finalnoj utakmici kupa BiH  u Banjaluci. I pored toga što više nisam aktivan često sam na rukometnim terenima, rukomet je jednostavno moja prošlost, sadašnjost i budućnost za koju me vežu najljepše životne uspomene i tako će biti dok sam živ – zaključio je Dragan Semiz doajen i veliko rukometno ime sa obala Drine iz jednog od najmlađih gradova Republike Srpske, Novog Goražda.

Za svoj uspešan rad u rukometu Dragan Semiz je nagrađen sa velikim brojem zahvalnica i priznanja. Kako ističe ipak tri su mu posebno draga, to su: Specijalno priznanja za dugogodišnji doprinos razvoju rukometa Republike Srpske i Bosne i Hercegovine,  Priznanje od Udruženja rukometnih sudija i kontrolora Republike Srpske i BiH za razvoj i napredak ove organizacije i Povelja za dugogodišnji doprinos rukometnom sportu Republike Srpske i BiH.