Čovek, neretko, pogotovo na Balkanu, bude nesrećan, jer neće da zna da može biti srećan.

Zar nije?!

Imam ličnu priču…

Na udaru kritike, eh da je kritika, u Federaciji BiH, ne samo kod njih, pogotovo u federalnom Sarajevu, našli su se moji tekstovi, prenosile su ih i ovdašnje društvene mreže i portali, koji su govorili da je film „Dara iz Jasenovca“ i KK „Igokea“ simboli odbrane od zla i mržnje, te sjajni Novak Đoković odjednom je postao kriv(ako je odjednom!) tom „velikom svetu“, samo zato što je najbolji na kugli zemaljskoj, a nije njihov, ali jeste svih onih koji na ovoj sluđenoj planeti žude za istinom i pravdom.

Pa ti sada budi pametan!

Umesto bilo kakvog odgovora, pogotovo polemike, pitam ja sve njih, pametnjakoviće i surogat evropejce , direktno i bez bilo kakvih ograda.

Kakav bi medijski tretman , na „državnoj TV BiH“, imao Košarkaški klub „Bosna“ iz Sarajeva, primera radi, da je stigao u završnicu FIBA takmičenja za šampiona Evrope, a uz to i da je vodeći klub jedne od najjačih liga u Evropi, što ABA takmičenje i jeste, u kojem, između ostalog, igraju i tri nekadašnja šampiona starog kontinenta: Cibona, Partizan i Split?

Onda!

Da li bi se o KK Bosni pisao, kao što se o Igokei ćuti, hvalospev od Kulina bana do danas, da u Bosni igraju, kao što igraju u Igokei, četiri igrača iz njene Akademije, predvođeni Daliborom Ilićem, reprezentativcem Srbije, a da su stubovi kluba Igor Dodik, generalni menadžer  i Dragan Bajić, šef stručnog štaba, rođeni i odrasli slikovito rečeno pedesetak metara od ondašnjeg šljakastog, ili betonskog igrališta kod Osnovne škole u Aleksandrovcu…?

Ili će biti da je Igokei „neoprostiv greh“ što je iz Republike Srpske, a njen idejni tvorac nekadašnji junior, prvotimac, direktor i predsednik, današnji politički lider Republike Srpske, predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik?

Ne bih se zakleo da nije, a vi gospodo!?

Kad mi odgovorite samo na ova pitanja, nisam pominjao vaš komentar za intervju koji sam 1998.godine vodio sa Visokim predstavnikom Karlosom Vestendorpom, vašim čudesnim zaključkom – tada je bilo tada, a danas je – sada!

Tek tada mogu vas smatrati za ozbiljne kritičare, i razgovarati o „Dari iz Jasenovca“, zašto je kod Srba Novak Đoković – „Nole nacionale“ i o svemu što vas interesuje i mom viđenju ovog raspamećenog sveta, pogotovo o političkoj filozofiji onih moćnika koji BiH, u svim oblastima, čak i u kulturi i u sportu, vide kako bi oni hteli da izgleda, a u njoj federalno Sarajevo predstavlja „grad svetlosti i budućnosti“, a Banja Luku kroz naočale gledaju zagrnutu pomrčinom, dovoljnoj samoj sebi.

 Uz pozdrav i u očekivanju vaše (re)akcije, jedno prisećanje…

Negde sam pročitao, ili čuo u nekom šlageru, da su u Sarajevu devojke nekada pismo svom mladiću na odsluženju vojnog roka u JNA završavale rečima: Vita jela zelen bor čekam brzo odgovor tvoj, volim te k’o  oči svoje. Banjalučanke su to činile drugačije: Ljubavi, čekaću te ako budem imala vremena, šta god bude sigurno ću ti se javiti!

Uvek je ovde bila neka mala razlika, u zemlji čuda na brdovitom Balkanu, za koju je važilo: „Tamo gde počiva BiH, prestaju razum i logika!“

Ili su neki, sad se zna i koji,  svoje tajne čuvali samo za sebe!