Milutin Vučkovac

U Banjaluci je preminuo u 87. godini primarijus doktor Milutin Vučkovac. Čovek. Ljudina. Junak. Takvi se vole ćutanjem, a poštuju rečima.
Humanista sa džinovskim srcem. Dete Kozare, četiri ratne godine dečak logoraš. Kada je porastao istinski fudbalofil.
U Gornjim Podgradcima, kao večni spomenik, lepo uređen stadion na kojem kao domaćin igra Sloga, nosi njegovo ime i prezime. Godinama je nosio Slogin dres, u onoj čuvenoj generaciji kada je mali klub stigao gotovo na vrata Druge savezne lige: Radić, Puhalac, Kelečević, Bavrlić, Tanić… Sportsmen, niko mu ravan nije bio. 
Dete Kozare i logoraš, to mu je bila večna priča. Svedočio mi je pred kamerama o tom delu svog života, bez predaha, više od dva časa, stalno ističući da ne govori samo u svoje ime već u ime svih onih koji su s njim bili u logoru i skapali od mučenja i gladi, ako su to pregrmeli – presudila im je kama!
Međutim, nije mrzio, nikad i nikog, ali je uvek postavljao i večnu dilemu – zašto je tako i toliko teško i komplikovano biti dobar čovek!?
Imao je odgovor na tu gotovo civilizacijsku dilemu – ne čini drugome, što ne bi želeo da se čini tebi!
Kad bi se u celoj Krajini, od Grmeča, Manjače, Kozare, pa sve do Crnog Vrha tragalo za najomiljenijom ličnošću, na vrhu bi bio Milutin Vučkovac. 
Bio je i vrhunski doktor, pregalac u brojnim forumima, kako u svojoj struci medicini, tako i u fudbalskoj organizaciji. Senator Republike Srpske.
Opet o onom razgovoru pred TV kamerama sa Milutinom Vučkovcem:
-Ima besanih noći kad mi se pred očima vrte samo slike iz ustaških logora. Vidim jasne likove, razrogačene dečje oči, iz njih izbija strah, a onda kao da se vatra rasplamsa, tu istu decu vidim kako jurišaju na barikade i kliču: život će na kraju da pobedi, a vi zlikovci samo nastavite svoj prljavi posao, govorili mi vama to ili ne, vi ćete to što možete bestijalnije činiti. Govorim o tome često i na raznim simpozijumima. Kažem da te reči hrabre nas koji smo ostali, a vama govorim da ljudima koji ćute ne poklanjajte poverenje i nikad im nemojte do kraja verovati. Nisu tek tako govorili da ni hod dobrog čoveka ne ostavlja loše tragove, a zlikovac i psihopata ne ostavlja tragove već zlo i krv…

Uvek mu se lice razvlačilo u osmeh kad je tema bio fudbal, njegov najveći hobi i velika ljubav:
-Mene je u svemu oduševljavao Rajko Mitić. Kao fudbaler, kao čovek, kao sportista… Ljudi počeli da navijaju za Crvenu zvezdu jedino i isključivo zbog Rajka. Susreo sam se s njim. Na mene ostavio utisak upravo onakvog čoveka kakvog sam ja crtao u svojoj mašti. Niko mu ravan nije bio. Zavoleo sam fudbal zbog njega i sve svoje igračke godine poklonio svojim Podgradčanima i svojoj Slogi. 
Preumni vladika Nikolaj Velimirović zapisao je da nije čovek ono što se može smestiti u jedan grob, nego ono što se ne može smestiti ni u vasionu. Ima ta misao smisao i kada je reč o životu Milutina Vučkovca. 
Putuj mirno, ljudino, dečače s Kozare kojem su zlikovci ukrali detinjstvo, predobri i prečestiti Milutine Vučkovcu. 
Sportski žurnal