Miodrag Kustudić

BANJA LUKA – Miodrag Kustudić je nosio dres Vojvodine, Rijeke, reprezentacije Jugoslavije i više klubova u Španiji. U toj zemlji i danas živi, a fudbal mu je česta i omiljena tema. 

Zub vremena nagrize sve, pa i sećanja, ali uspomene na period kada je Miodrag Kustudić fudbal igrao – nikada! Ne zna se gde je bio bolji: u Vojvodini, Rijeci, više španskih klubova, a solidne utiske ostavio je i u dresu reprezentacije Jugoslavije.

Prvog aprila ove godine navršio je 72.godine života. Kaže da ga dobro zdravlje služi, živi u Španiji, ali da poseti rodni Lovćenac.

„Da, živim u Španiji dugo vremena, od 1993.godine. Posećujem Lovćenac, Crnu Goru, Srbiju, Republiku Srpsku, odem i do Rijeke“, kaže Kustudić.

Tri sezone bio je napadač novosadske Vojvodine. Novi Sad je uvek lep, njemu i tada kada je nastupao za „lale“.

„Novi Sad je prelep i meni uvek drag. Mnoge lepe uspomene vežu me za njega. U fudbalu sam se tu afirmisao i krenuo dalje. Imam danas dosta prijatelja u Novom Sadu“, priča Miodrag Kustudić.

Nakon prve sezone, bio je četvrti strelac šampionata Jugoslavije, a iza njega su ostali Lazarević, Filipović, Bukal i drugi vrsni strelci. Njegova slava počela je da raste, kao i popularnost kod devojaka. 

„Bilo je sve u svoje vreme. Svega je bilo. Bilo je dobrih igrača da se tada mogla formirati reprezentacija od pet selekcija. Srećan sam što sam igrao u tom takmičenju“, priznaje on.

Bio je prijatnog izgleda, da se tako izrazimo, pa su ga devojke zapazile, mnoge su mu pisma pisale. 

„Bilo je toga u mladosti. Bilo je svega. Tražile su sastanke, viđenja i tako dalje. Davno prošlo vreme“, kratko će Kustudić.

U fudbalu su i teške teme neizbežne. On je imao težak prelom noge, oporavak je dugo trajao.

„Prvo sam imao operaciju na desnoj potkolenici, odstranjen mi je tumor. Nakon šest meseci sve je bilo dobro. Onda odem u Rijeku i tamo sam zadobio težak prelom noge, bio sam u gipsu četiri meseca. Nisam mogao igrati 18 meseci. Na svu sreću, sve se dobro završilo“, priseća se Kustudić.

Proveo je lepe godine  u Rijeci. Sa timom sa Kantride je 1978.godine osvojio  Kup Jugoslavije. Hvala, Dragutine Spasojeviću, on bi mogao reći.

„Meni je najviše pomogao Dragutin Spasojević – Spaske. Kada je došao u Rijeku ja sam imao problem sa Gojkom Zecom. Kada sam zaradio prelom noge niko u moj oporavak više nije verovao, hteli su da me se oslobode. Nisam hteo da odem. Spaske je u mene verovao, kasnije me odveo na pripreme i nakon godinu dana igrao sam za reprezentaciju Jugoslavije na onoj famoznoj utakmici protiv Španije za odlazak na SP u Argentini 1978.godine“, referiše Kustudić.

Kada je Huanito…

„Da, kada je Huanito pogođen flašom u glavu. Tada sam debitovao za Jugoslaviju. Šteta što se nismo kvalifikovali na planetarnu smotru fudbala, ali šta da se radi. Važna stvar je da je stadion bio pun kao oko“, priseća se Miodrag Kustudić.

Opet se vraća Rijeci, razlozima njenih uspeha.

„Rijeka je , kada je ušla u najjače jugoslovensko takmičenje 1974.godine, počela da pravi odličan tim. Možda je to bio i najjači sastav u istoriji. Imala je odličnog predsednika, trener Dragutin Spasojević dobro je posložio stvari. Igrali su Avramović, Hrstić, Filipović, Cukrov, Radin, Juričić, Durkalić, Radović, Kustudić, Ružić i Desnica. Smatram da je Damir Desnica najbolji igrač Rijeke svih vremena“, nastavlja Kustudić.

Rijeka je i naredne godine ponovila taj uspeh, ali bez njega, pobeđen je Partizan.

„Ja sam otišao posle osvojenog kupa nad Trepčom. Prešao sam u Španiju. Nakon toga sam se vratio pola godine u Rijeku i ,posle toga, otišao u fudbalsku penziju“, govori Kustudić.

U Španiji je postao živa legenda , ulaz 9 stadiona Erkulesa „Hose Riko Peres“ zove se imenom njegovim.

„Za mene je Španija najlepša zemlja na svetu. U tom klubu sam igrao svega tri godine, a dodelili su mi toliko važno priznanje. Ulaz se po meni zove, tamo je ogromna moja fotografija i to mi je najdraže i najvažnije priznanje koje sam u svom životu dobio. To se parama ne kupuje. Zahvalan sam na tome mom klubu i svima u ovoj lepoj zemlji“, dodaje.

Miodrag Kustudić ima ubeležena tri nastupa za reprezentaciju Jugoslavije, moglo ih je biti više, ali konkurencija je bila paklena.

„Bila je paklena konkurencija kod selektora Marka Valoka. Rekoh, debitovao sam protiv Španaca, igrao još protiv Iraka i Italije. Bili su tada Bjeković, Halilhodžić, Bajević, Zambata, Nadoveza, Filipović, Sprečo, Bukal, pa Paunović iz kragujevačkog Radničkog. Bio je strašan igrač i njega sam posebno cenio“, ističe Kustudić.

Trenirali su ga Vujadin Boškov, Gojko Zec, Dragutin Spasojević, Marko Valok i njima slični, pa sve sami autoriteti. 

„Dragutin Spasojević za mene je najbolji trener. Meni je mnogo pomogao, ali čini mi se da sam duplo mu vratio na sva njegova očekivanja. On je napravio tim Rijeke i za drugi osvojeni kup, ali je otišao pre utakmice protiv Partizana. Njemu mogu pripisati i taj drugi uspeh, jer je on stvorio taj tim. Pravi trener, izuzetan čovek“, priznaje Kustudić.

U fudbalu danas nije, živi od nečeg drugog.

„Jedno vreme bavio sam se menadžerstvom, ali sam posle svega digao ruke, jer se u fudbal umešala mafija. Ovde u Španiji bavio sam se izvozom voća i povrća u zemlje koje su nekada činile bivšu Jugoslaviju. To i danas radim“, kaže on.

Živi u Španiji. Ne razmišlja da jesen života provede u Lovćencu, možda u Novom Sadu ili nekoj trećoj destinaciji.

„Ne mislim da se vraćam. Ostaću u Španiji. Međutim, uvek kada se ukaže prilika ja odem u Novi Sad i Beograd, u svoj Lovćenac, u Rijeku, po Crnoj Gori. Dolazim u Banjaluku, imam kumove u gradu na Vrbasu“, naglašava Kustudić.

Banjaluka je prelep i grad dobrih ljudi, sportski centar. Borac je vodeći u Premijer ligi BiH...

„Ne pratim ništa što se tiče fudbala. Jedino pratim Real Madrid, njihov sam navijač. Dok sam ja igrao fudbal Borac je bio veliki klub. Drago mi je kada čujem da i sada dobro stoje, da su visoko pozicionirani“, zaključio je svoje kazivanje nekadašnji centarfor.

Crnogorac, Srbin, ama građanin sveta Miodrag Kustudić uspeo je u životu, u sportu pogotovo, jer je prepun uspomena.

Onih najlepših…