Kada se okrene iza sebe Đorđe Vučinić ima šta da vidi, radilo se to o profesionalnom ili sportskom životu. Trebinjac, rođen u Bileći koji je stasao u Sarajevu ima sportsku biografiju kojom teško ko može da se pohvali. On je jedan od trojice kandidata za dobijanje prestižne nagrade za najboljeg fudbalskog radnika Republike Srpske za 2016. godinu na „Danu fudbala“ u organizaciji Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog Žurnala uz pomoć Ministarstva porodice, omladine i sporta. Pored njega u najužoj konkurenciji za dobijanje ovog laskavog priznanja koje nosi ime po čuvenom golmanu Iliji Panteliću, velikom prijatelju Republike Srpske i njenog fudbala su Milorad Lale iz Istočnog Sarajeva i Nenad Šukurma iz Broda. - Pre svega želim da se zahvalim Fudbalskom savezu Republike Srpske, Žurnalu i Ministarstvu što sam ušao u najuži krug kandidata za priznanje koje je cenjeno i mnogo znači svakom pojedincu. Radostan sam i zbog činjenice što su me nominovali članovi žiriji koji je bio sastavljen uglavnom od novinara, dakle kolege po struci. Novinarstvo i fudbal su moje dve najveće ljubavi, a poslenici „sedme sile“ su najverodostojnije pozvani da ocene je li neko za nešto ili nije. Hvala – istakao je na početku svoje priče Đorđe Vučinić. U vreme kada je Fudbalski klub Leotar žario i palio terenima Republike Srpske i BiH, osvajao trofeje i igrao u kvalifikacijama za Ligu šampiona Vučinić je bio jedan od stubova nosilaca tog projekta, kao i u Područnom Fudbalskom savezu Trebinje, odnosno Fudbalskom savezu Republike Srpske. - Bila su to sjajna vremena trebinjskog fudbala kojih se rado sećam i evociram uspomene. Očekujem da se ponove, biće teško, ali moramo da verujemo. Zajedno sa Anrijom Lečićem i nažalost pokojnim Radisavom Kundačinom sam odlično sarađivao, nosili smo određene stvari, kako u klubu tako i Savezu. Ponosan sam na te činjenice – dodao je ovaj istaknuti fudbalski radnik. Đorđe Vučinić je rođen 27. jula 1952. godine u Bileći. Osnovnu i srednju školu završio je u Trebinju, a studije žurnalistike u Sarajevu 1975. godine. Iako su mnogi prognozirali da će biti doktor hirurg ili inženjer, Đoko se odlučio za novinarstvo. Nakon završenog fakulteta obavljao je niz funkcija u Košarkaškom klubu Bosna iz Sarajeva čija je tada glavna zvezda bio Mirza Delibašić. Bio je tehnički sekretar kluba. - Bili su to moji počeci na odgovornim funkcijama u sportskim kolektivima i kvalitetna podloga za sve ono što sam kasnije bio. Potom sam se vratio u Trebinje, bio u Leotaru, promenio mnogo predsednika, sa svima sam imao izvrsnu saradnju – istakao je Vučinić. Bio je jedan od inicijatora oživljavanja stari sportskih i prijateljskih odnosa između Leotara i beogradske Crvene zvezde posle rata. Kao veliki navijač crveno-belih predvodio je delegaciju koja je otputovala u Beograd i tražila pomoć u igračkom kadru, ali i svakom drugom vidu sportsko-prijateljske saradnje dva kluba. - Crvena zvezda je posle rata ponovo počela da dolazi u Trebinje na pripreme i danas imamo saradnju, a ne treba podsećati da je na klupi Leotara kada smo bili šampioni Premijer lige BiH sedeo Mile Jovin, igralo je i nekoliko fudbalera koji su ponikli na Marakani i bili nosioci naše igre – rekao je na kraju Đorđe Vučinić koji je 2010. godine izabran za predsednika Leotara, međutim na toj funkciji nije ostao dugo, ali je uvek stajao uz sportskom mezimče „Dučićevog grada“. Njegov sin Bojan bio je dugogodišnji prvotimac trebinjskog kluba i omaldinski reprezentativac Repblike Srpske, član šampionske generacije Leotara. Đorđe Vučinić je prethodnom četverogodišnjem mandatu bio potpredsednik Fdbalskog saveza Republike Srpske i član Skupštine Fudbalskog saveza BiH, a bio je i u sazivu Skupštine FSRS.