Da je Fudbalski savez Bosne i Hercegovine jedan od glavnih oslonaca politike zvaničnog Sarajeva i organizacija pod patronatom muslimanskog člana Predsedništva Bakira Izetbegovića, lidera SDA, ne pokazuje samo fotografija iz svečane lože sa stadiona Grbavica sa kvalifikacione utakmice BiH – Belgija (3:4) već i postupci koje čini predsednik „krovnog“ Saveza Elvedin Begić.

Komitetlija, a inače totalni fudbalski anonimus koji je ustoličen u FS BiH 2011. godine ogromnom političkom podrškom u koju je bila uključena i ambasada SAD u BiH doveden je pod izrekom da je zajednički Savez kriminalna organizacija zbog činjenice što njom vlada Tročlano predsedništvo i da je potreban jedan predsednik – čovek koji će da donese prosperitet fudbala u dejtonskoj zemlji.

Tako je i postavljen Komitet za normalizaciju čiji je lider, od starta, bio Elvedin Begić, posle kojeg se stanje u FS BiH još više pogoršalo, ako izuzmemo svetli trenutak plasmana „Zmajeva“ na Svetsko prvenstvo u Brazil 2014. godine. Sve osim toga je kao preslikano iz vremena kada je Tročlano predsedništvo rukovodilo radom Saveza,čak i gore, nije napravljen najavljivani napredak, naprotiv, učinjeni su koraci unazad, po svim pitanjima. A FS BiH je postao još veće leglo korupcije, kriminala, afera, nepotizma...

Posle iznenadne smrti doktora Milana Jelića u septembru 2007. godine, s kojim je otišao i fudbalski autoritet u FS BiH, određene vladajuće strukture ekstremnog opredelenja počele su da projektuju „preuzimanje Saveza“ pod izgovorom da pripada samo jednoj od tri strane, mimo načela Dejtonskog sporazuma kojeg je takođe „upakovala“ politička administracija SAD, još 1995. godine.

Dakle, ništa se slučajno ne događa, a sadašnji prvi čovek FS BiH Dino Begić je jedan od najbližih saradnika Bakira Izetbegovića, po čijem nalogu je i premestio „Zmajeve“ iz Zenice u Sarajevo s ciljem osvete gradonačelniku Zenice Fuadu Kasumoviću koji je izašao iz struktra SDA i postao najžešći protivnik i kritičar muslimanskog člana Predsedništva. Naravno, sve je to, opet, lepo, politički upakovano preko UEFA, koja je, navodno, donela, jednu od najnerazumnijih odluka o suspenziji stadiona „Bilino polje“, teško objašnjivu i jako prozirnu. Jer, Izetbegović nikada u Zenici, iz svečane lože, ne bi mogao da gleda reprezentaciju BiH protiv Belgije, iz već navedenih razloga.

Nikada sneg nije padao da pokrije breg, već da zverke pokažu svoje tragove. A jedan se ukazao posle neuspešnih kvalifikacija za SP 2018. godine u Rusiji. Naime, Begić je jedan od glavnih zagovornika povratka u selektorsku fotelju Mehe Kodre, aktuelnog trenera švajcarskog Serveta od kojeg je i počelo rovarenje u Savezu, stvaranje dva nepomirljiva tabora, i rušenje vladajućih struktura koje je predvodilo Tročlano predsedništvo. Još 2008. godine Meho Kodro je kao selektor BiH rušio Savez i ljude koji su ga postavili na pomenutu funkciju, što je bilo svojevrsno opipavanja pulsa i priprema onoga što će tek da dođe, nekoliko godina kasnije sa Komitetom za normalizaciju, za čiju „opravdanost“ je iskorišteno, da ne kažemo zlopotrebljeno, ime već tada vremešnog Ivice Osima, čije zdravlje je bilo teško narušeno.

Bolji poznavaoci fudbalskih (ne)prilika u BiH i oni koji žele da se sete događaja iz prošlosti znaju da je Begićev „pik“ za selektora Meho Kodro predvodio bunt na Koševu zajedno sa većinom tadašnjih igrača reprezentacije, isti dan, kada je trebalo da se igra utakmica BiH – Azerbejdžan, je zakazao humanitarno-sportski spektakl pod nazivom „Kodro, Bola i prijatelji“ uz poruku „Spasimo bh. fudbal“.

Bilo je to 1. juna 2008. godine kada je većina reprezentativaca, zajedno sa selektorom, bojkotovala zvanično zakazanu prijateljsku utakmicu u Zenici protiv Azerbejdžana. Da ta utakmica nije odigrana FS BiH bi snosio žestoke konsekvence od strane UEFA i FIFA, možda bio i suspendovan, što i jeste bio probni balon za sankcije koje će slediti tri godine kasnije. Međutim, zahvaljujući, u prvom redu Fudbalskom savezu Republike Srpske, te predsedniku Mili Kovačeviću, fudbalski puč nije izvršen, „rupe“ u igračkom kadru su pokrivene, ulogu selektora je obavljao Denijal Pirić, a BiH je savladala Azerbejdžan Bertija Fogtsa 1:0 golom Steve Nikolića, pred 100 gledalaca. Naravno, Meho Kodro je bojkotom i ratom protiv Saveza sam izabrao da ne bude dalje selektor BiH što je kasnije potvrdio i Izvršni odbor predvođen trojicom članova Predsedništva: Sulejmanom Čolakovićem, Bogdanom Čekom i Iljom Dominkovićem.

Sada je, izgleda, došlo vreme da se oni, koji su učestvovali u dobro isplaniranom scenariju, a bili su u debeloj pozadini i čekali svoj trenutak, revanširaju i oduže Kodri, koji nije vodio reprezentaciju ni u jednoj takmičarskoj utakmici i vrate ga tamo gde je bio, nakon devet godina.

Onaj ko tvrdi da je fudbal izolovan od politike, pogotovo u ovako koplikovanoj i nelogičnoj BiH, ne razume osnovna načela današnjeg sveta u kojem je pojedinim strukturama i klanovima sve dopušteno, mimo svih rezona i pravila, a drugima nije dozvoljeno ništa.

U svoj ovoj priči, ako Dino Begić bude insistirao na Mehi Kodri za selektora, biće zanimljivo videti reakciju i stav Fudbalskog saveza Republike Srpske od kojeg se očekuje, takođe, zvaničan predlog za naslednika Mehmeda Baždarevića čiji je ugovor istekao i neće biti produžen. Do sada je FSRS imao svoje kandidate, koji nikada nisu dobili šansu u „A“ reprezentaciji BiH. Ko zna, možda su se vremena promenila...

Slavko BASARA/Sportski žurnal

Kandidati kao na traci

Pored Mehe Kodre kojeg određeni sarajevski krugovi već vide na mestu Mehmeda Baždarevića, u javnosti dejtonske zemlje pominju se još mnoga imena, pa su tako u krugu za novog selektora, navodno još: Blaž Slišković, Amar Osim, Robert Prosinečki, Faruk Hadžibegić, Sergej Barbarez...

Jedini koji se pominje, a rekao je da ga to ne interesuje jeste proslavljeni srpski stručnjak Radomir Antić. O Baždareviću više niko ne razmišlja iako je popularni Meša izrazio želju da ostane na klupi „Zmajeva“.

Nijedan Srbin selektor

Od kada se fudbal u BiH ujedinio 23. maja 2002. godine nijedan selektor nije bio Srbin. Na klupi BiH su bili: Blaž Slišković, Fuad Muzurović, Meho Kodro, Denijal Pirić, Miroslav Blažević, Safet Sušić i Mehmed Baždarević.

Pre ujedinjenja selektori su bili: Fuad Muzurović, Džemaludin Mušović, Faruk Hadžibegić i Drago Mišo Smajlović.

Ko je bio u Komitetu

Komitet za normalizaciju FS BiH došao je na vlast 2011. godine, a činili su ga: Ivica Osim, Elvedin Begić (Sarajevo), Ivan Beus, Sead Kajtaz (Mostar), Darko Ljubojević (Banjaluka) i Dragan Kulina (Istočno Sarajevo).

Kasnije su, 2012. godine, vodeći ljudi postali Begić, Beus i Ljubojević, koji su poput Tročlanog predsedništva putovali po svetu čime nisu smanjeni najvljivani troškovi. U novom mandatu od 2016. do 2020. godine Begić i Beus su zadržali pozicije, a Ljubojevića je zamenio nekadašnji fudbalski sudija Milorad Sofrenić iz Bijeljine.

Prvi red: Milorad Sofrenić, Elvedin Begić, Bakir Izetbegović i Adil Osmanović