Vinko Marinović

Sarajevo je novi izazov u profesionalnoj trenerskoj karijeri Vinka Marinovića. Kalio se, i afirmisao, na klupi matične Kozare iz Gradiške s kojom je bio šampion Republike Srpske, stasavao uz Dragana Jovića u banjalučkom Borcu, a onda i samostalno vodio crveno-plave, da bi na kormilu Zrinjskog iz Mostara doživeo neopisive radosti osvajanjem dve titule u Premijer ligi BiH.

Nekadašnji prvotimac Kozare, Borca, Crvene zvezde i belgijskog Žerminal Beršota, te reprezentativac SR Jugoslavije imao je i selektorsku karijeru, minule tri godine vodio je mladu (“U-21”) reprezentaciju BiH sa dosta uspeha, iako u oba ciklusa (drugi prekinuo ostavkom) “Zmajićima” žreb nije bio naklonjen. Dugo je vagao i merio ove zime šta i kako, kuda dalje…

-Ponudu Sarajeva nisam mogao da odbijem. Dolazak na Koševo je za mene novi motiv i veliki trenerski izazov. Dugo sam razmišljao, konsultovao se sa svojim najbližim i doneo odluku da preuzmem kormilo aktuelnog osvajača duple krune u BiH. Svestan sam činjenice da je uvek teže nešto odbraniti nego osvojiti, ali verujem da će sve da bude u najboljem redu – počeo je priču za Žurnal Vinko Marinović.

Morali Ste da podnesete ostavku u Fudbalskom savezu BiH zbog toga?

-Iskreno, trener može kvalitetno da radi jedan posao. To je i pravilo Saveza da selektor bilo koje reprezentacije ne može da bude angažovan u klubu. Kao što sam rekao dugo sam razmišljao i odlučio da odem u Sarajevo, odnosno podnesem ostavku na mesto selektora mlade reprezentacije BiH. Mislim da nisam pogrešio u odabiru. Ipak, sve je relativno.

Šta je bio taj detalj koji je presudio u donošenju Vaše odluke?

-Za tri godine na klupi mladog tima sam imao osamnaest utakmica, dok je rad u klubu nešto sasvim drugačiji, ako shvatate šta želim da kažem? Mlad sam trener koji tek treba da stasa i razvija se. Rad u klubu iziskuje drugačije obaveze i veći broj utakmica, nosi drugačiji izazov, konstantan adrenalin. Iskren da budem toga sam se i uželeo, utakmice svakih sedam dana. Mladoj reprezentaciji BiH želim sve najbolje u nastavku tekućih kvalifikacija.

U FK Sarajevo je pritisak velik, kako javnosti, tako i sa tribina, uvek se očekuju trofeji, Kup BiH je izgubljen, ostalo je prvenstvo?

-Svestan sam svega onoga što donosi rad u klubu, pogotovo takvom kakav je Sarajevo. Traže se uvek najviši ciljevi. Spreman sam za ta iskušenja. Već sada, prvih dana, osećam taj pritisak, koji nekada može da bude i pozitivan. Imam dovoljno iskustva da sve to prihvatim mirno jer verujem u ono što radim i nadam se najboljem.

Ipak, neće biti lako, nastavili Ste niz velikih imena na klupi bordo tima?

-Daleko od toga da će biti lako i jednostavno. Nigde ne teku med i mleko. Jednostavno, kako se pokažeš, tako i prođeš. Ili te uzdignu na nebesa ili pokopaju. Tako je i u životu. Velika mi je čast, zadovoljstvo, ali ujedno i breme, što sam došao na klupu kluba kojeg su, između ostalih, vodili Jirži Plišek, Dragan Jović, Meho Kodro, Robert Jarni, Miodrag Ješić… Da se ne vraćam u jugoslovensko doba. Svestan sam, apsolutno, činjenice u koju i kakvu sam sredinu došao i ne preostaje mi ništa drugo nego da se dokazujem. U fudbalu minuli rad ne postoji! Svaki novi posao je ujedno i novi izazov, dokazivanje, potvrđivanje…

Neće Vam biti lako posle Husrefa Musemića koji je napravio mnogo sa klubom, a onda iznenada smenjen?

-Husref Musemić je legenda kluba i čovek koji je osvojio najviše trofeja u Sarajevu. To mora da se poštuje. Ciljevi Sarajeva su uvek najviši, a na proleće želja svih je da ostanemo prvi. Bitno je kvalitetno odraditi i zimske pripreme, što spremnije dočekati prolećne izazove. Ne plašim se pritiska ni neizvesnosti, trener bez izazova je isto što i čovek bez motiva. Najbolje je da sačekamo da vidimo šta će i kako biti u Sarajevu, što se moje trenerske epizode tiče. Nadam se najboljem, ali nisam ja taj merodavan da kaže ovako je i ovako. Ima ko o tome sud donosi!

Prijateljstvo sa Stankovićem

Vinko Marinović i Dejan Stanković bili su saigrači u Crvenoj zvezdi, a nedavno kada je Deki boravio u Banjaluci na svečanosti Izbora najboljih sportista Republike Srpske, iako je žurio, želeo je da se sastane sa Marinovićem, bar na pet minuta.

-Na brzinu sam se spakovao i stigao u Banjaluku, sva sreća Gradiška nije daleko. Prijateljski smo se ispričali, a srešćemo se i na pripremama u Turskoj u februaru. I Deki će imati veliki pritisak na klupi Crvene zvezde pogotovo što navijači i javnost očekuju da se nastavi na dosadašnjem nivou, što će da bude jako teško – rekao je Marinović.