U poslednjoj nedelji pred nastavak prvenstva Zmajevi bruse formu za plej of borbu koja će obeležiti proleće. Za veoma kratko vreme, na Krovu je napravljena transformacija od ekipe koja se borila za opstanak do ekipe koju od četvrtog mesta deli svega nekoliko bodova.

Najzaslužniji za lepotu igre koju Voždovac prikazuje u ovoj sezoni svakako je šef struke Aleksandar Linta, koji je sa svojim saradnicima ulio samopouzdanje mladim momcima i koji bez obzira na protivnika - uvek ide na pobedu.

U odnosu na prvi deo sezone, ekipa je ostala bez nekoliko važnih igrača, ali su isto tako dovedeni momci za koje Linta smatra da su ne samo budućnost Voždovca već i srpskog fudbala.

”Zadovoljan sam izborom momaka. Neke znam lično, a sa nekima sam već sarađivao. To su sve mladi momci koji će sigurno ostaviti pečat u Voždovcu, a samim tim i u Super ligi. Mi nemamo preveliki roster igrača što je i dobro. Ne volim da nagomilavam igrače, volim da oni koji su tu imaju priliku u skladu sa zaslugama, ali i veću odgovornost. Tako je bilo i u prvom delu sezone, većina igrača je igrala, ne podjednako, ali svi igrači su bili uključeni u nekom trenutku.”

O ambicijama Voždovca ne govori se glasno, ali prećutno, oseća se atmosfera da je moguće napraviti iskorak u odnosu na prethodne sezone. Šef struke Zmajeva insistira da se priča na terenu i da iz kvalitetne igre dolaze pobede. 

Preduslov da tako bude i u nastavku prvenstva su dobro zdravlje igrača i kvalitetan rad, poput onog koji je viđen u Antaliji.

”Prezadovoljan sam kako je sve izgledalo sa fudbalske i te stručne strane. Sve što smo zamislili smo i odradili, najviše zahvaljujući izvrsnim terenima na kojima se treniralo. Bilo mi je jako bitno da u hotelu ne budemo sa velikim brojem ekipa što je klub maksimalno ispoštovao. Nisam bio zadovoljan prvom utakmicom koju smo odigrali, ali se u naredne dve utakmice video evidentan napredak i forma je negde na očekivanom nivou. Rezultat je svakako bio u drugom planu, ali je bilo važno odmeriti snage.”

Aleksandar Linta fudbalom je počeo da se bavi sa 11 godina, ali je od malih nogu pokazivao afinitete prema lopti koja je i tada, a i sada ostala njegova omiljena ”igračka”.

”Poslednjih godina shvatam da je fudbal moja velika strast. Danas kada pričam sa svojim sinovima ja se prisećam toga da bih samo uzeo loptu i izašao napolje da se igram. Ako u tom trenutku nije bilo drugara u kraju u Zemunu gde sam odrastao i gde i danas živim, meni je lopta bila dovoljna, a gotovo uvek bi mi se kasnije neko pridružio i onda je to bilo pravo uživanje.”

Stasavanje u jednoj od najboljih omladinskih školi tog doba, FK Zemun, omogućilo mu je da sa samo 16 godina potpiše za prvi tim, ali ga je put kasnije odveo na kaljenje u neke niže rangove i malo dalje od Zemuna.

”Mislim da mladi igrači današnjice neretko greše što ne odlaze u klubove nižih rangova ako će im to omogućiti utakmice. Mladi igrač samo na taj način može da napreduje. Njemu je bolje da ode u drugu ili treću ligu, nego da sedi na klupi u Real Madridu”, jasan je četrdesetogodišnji stručnjak.

Internacionalno iskustvo, tranzicija od igrača ka treneru

Odlazak na Island na kom je proveo 15 godina, prvo kao igrač, potom i trener, označili su novu eru u fudbalskom razvoju šefa struke Zmajeva. Izazov ga nije plašio, a za poziv koji sada obavlja odlučio se još dok se aktivno bavio fudbalom.

”Na Islandu imate tu mogućnost da još dok igrate za ekipu budete takozvani ”igrač-menadžer”, da pored redovnih sportskih obaveza obavljate i posao koji vodi ka poslu trenera. Pred kraj svoje karijere, osećao sam da to imam u sebi, da kao lider ekipe što sam kao iskusniji igrač u to vreme bio, mogu jednog dana da budem i dobar na poziciji trenera.”

Tako je krenuo trenerski put čoveka koji je bilo kao asistent bilo kao šef stručnog štaba nizao uspehe, kako na Islandu, u Kazakstanu, tako i u Srbiji, gde je osim klupskog fudbala imao priliku da radi i kao selektor jedne od mlađih selekcija Srbije. U Sloveniji je posle odlaska Ilije Stolice preuzeo ulogu šefa struke Olimpije sa kojom je na evropskoj sceni napravio najveći rezultat u istoriji kluba.

Veruje u svoje saradnike, igračima uliva poverenje jednim odnosnom punim poštovanja, ali iza kojeg zahteva maksimum od svakog, a o trenerskim snovima i stilu igre na koji se ugleda kaže:

”Stil i način igre koji je negde sličan našem je onaj koji se može videti u Španiji. Moja fudbalska filosofija slična je onoj koju sprovodi Gvardiola, ali moram da naglasim da su Španci nekada učili od naših trenera, kao što se mi sada ugledamo na njih. To samo potvrđuje koliko smo talentovana i fudbalski inteligentna nacija,” jasan je Linta.