Milko Đurovski novi trener Slavije iz Istočnog Sarajeva preuzeo je kormilo svog novog tima i odradio je prvi trening. Njegov dolazak u BiH privukao je veliku pažnju javnosti. Kao fudbaler osvajao je publiku svojim majstorijama u kopačkama, a šarm koji je imao kao igrač zadržao je i danas. U razgovoru za Sport dotakao se raznih tema i ostavio utisak čoveka kojeg interesuju sadašnjost i budućnost. Poziv iz Slavije prihvatio je bez razmiljanja. U fudbalsku BiH se vraća, jer je nekada ranije vodio ekipu Rudara iz Prijedora. - To je bilo u vreme kada se nije igrala Premijer liga u ovom formatu. Pre dva dana bio sam u šetnji na hipodromu u Mariboru i kada sam došao kući video sam poruke, a kasnije sam se čuo sa predsednikom Slavije Zdravkom Šavijom. Rekao sam da mi je drago što su zainteresovani i brzo smo se dogovorili - pojašnjava Đurovski. Kolika je nepoznanica Slavija i Premijer liga BiH reagovao je da ga te stvari ne zanimaju. - To je najmanje bitno. Kad sam iz Partizana otišao u Holandiju nervirala su me pitanja tipa kako kako ćes se snaći jer ne znaš jezik. Zar je to bitno. Fudbal se isto igra na svim jezicima. Tako je i ovaj put. Naravno, razgovaraću s ljudima iz Slavije i prikupiti neke osnovne informacije. Koja je liga, koji je klub, to je u principu isto. Ja imam svoj sistem rada i svejedno je da li sam trener u Slaviji ili nekom drugom klubu. Biće teško možda za prvu utakmicu, ali imam pomoćnike u stručnom štabu, ljude u upravi i dogovorićemo se. Prekratko je vreme da bi do nedelje i utakmice protiv Zrinjskog nešto posebno menjao. Iz utakmice u utakmicu videću treba li vršiti određene korekcije u sastavu i igri – kaže Đurovski. Jasno mu je da je cilj u narednih osam kola da Slavija sačuva premijerligaški status. - Mi nismo u situaciji da imamo 10 bodova i da jurimo ekipe ispred nas i nema potrebe praviti atmosferu da smo u teškom položaju. Imamo lepu prednost, ali ne trebamo se oslanjati samo na to. Svaka utakmica su nova tri boda, a na kraju ćemo videti gde ćemo završiti. Moj pristup je takav da rešavamo utakmicu po utakmicu, bez obzira koji smo na tabeli. Nema kalkulisanja tipa ovi su prvi pa ćemo izgubiti, a ovi su ispod nas i njih ćemo da pobedimo. Toga neće biti. Moji igrači moraju biti motivisani za svaku utakmicu – rekao je Đurovski. Istinskim ljubiteljima fudbala sa prostora bivše Jugoslavije dobro je poznata njegova igračka karijera. Osvajao je trofeje sa Crvenom zvezdom i Patizanom, te ostvario istorijski rezultat sa reprezentacijom osvajanjem bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine. Bio je jedan od onih koji je igrao fudbal za publiku, pa i ne čudi što ga i danas vole od Vardara do Triglava. - Zovu me novinari, prijatelji, nazivaju legendom. Ja kažem nisam legenda, legende su Dragan Đajić, Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac... Inače nisam tip koji se vraća i gleda u prošlost. Titule, olimpijska medalja, to je najmanje bitno. Meni je bilo lepo da igram fudbal i da su me voleli navijači, a zbog njih sam i igrao – u svom stilu priča Đurovski. Priznaje da nijedan razgovor s novinarima ne može proći bez bez pitanja ko mu je draži, Zvezda ili Partizan. - U Zvezdi sam sa bratom Boškom prošao sve omladinske selekcije i igrao sam duže nego u Partizanu. S te strane ja sam Zvezdin igrač. U Partizanu smo imali sjajnu ekipu igrača i ne kajem se što sam obukao crno-beli dres. U periodu kada sam nosio crveno-beli u Zvezdi su igrala njena deca, kasnije vrlo malo i evrospku titulu su uzeli sa nekoliko igrača iz svojih omladinskih pogona. Uvek sam govorio da su u to vreme najjači klubovi bili Crvena zvezda i Hajduk, pa onda Partizan i Dinamo. Kasnije, Partizan je preuzeo ulogu vodećeg kluba u Srbiji – kaže Đurovski. Priznaje da nije jugonostalgičar, ali ga raduju uspesi svih reprezentacija i klubova. Nosio je dres Jugoslavije i Makedonije, a život ga je odveo u Sloveniju. - Dok sam igrao u Holnadiji naučili su me da ono što je bilo više ne može da se vrati. Ponavljam, nisam neko ko se vraća u prošlost. Pratim i radujem se uspesima reprezentacija iz bivše države. Moji Makedonci su me najviše razočarali. Imali smo mi uvek dobrih igrača. Ja, Boško, Darko Pančev... Mislim da smo imali i dobrih naslednika, ali loše se radi više od 20 godina. Srbiji je teško. Ima dosta dobrih igrača i evidentno je da ih je teško uklopiti zbog mentaliteta. Za reprezentaciju ne igraju onako kako igraju u svojim klubovima. Po meni imaju jednu od najboljih ekipa, ali ne igraju srcem kao Hrvati. BiH ima dosta dobrih igrača i vidimo da su uvek u borbi za plasman na Evropsko i Svetsko prvenstvo. Crna Gora je napredovala. Možda je najbolji primer Slovenija. Tamo živim. Oni su već bili na velikoj sceni. Svi smo govorili da su oni skijaši, ali oni su dobro organizovani i odlično rade – smatra Đurovski. Fudbalsku karijeru završio je u Sloveniji, gde je započeo novu, trenersku. - Kad sam se vratio iz Holandije imao sam 33 godine i došao sam u Maribor. Bio sam malo i u Francuskoj i Americi. Supruga mi je u Mariboru, tamo sam se vratio i okačio kopačke o klin. Trenerski posao započeo sam u Sloveniji. Prošlog leta sam bio u Slovačkoj, a zadnji klub mi je bio Zvrč, član slovenačke Prve lige. Nisam se dugo zadržao. U tri utakmice imao sam dve pobede i jedan remi. Ali, nisam neko kome će drugi određivati ko i kako treba da igra utakmicu. Jesam za dogovor, ali kada utakmica počne ja je vodim. Tu sam došao u sukob sa predsednikom kluba i bez razmišljanja sam se zahvalio na saradnji. Rekao sam mu da njima ne treba trener i otišao. Sad sam u Slaviji i nadam se da ćemo zajedničim snagama ostvariti cilj – jasan je Đurovski. Priznaje da je lep osećaj ponovo biti na ovim prostorima. - Drago mi je da sam tu. Imam lepih uspomena. Zadnji put sam igrao sa Partizanom protiv Željezničara. Logično je da se mnogo toga promenilo, ali opet kažem drago mi je da sam tu, naki lep osećaj. Nadam se da će i ljudi iz Slavije biti zadovoljni sa mnom – rekao je Đurovski.