Mersad Kovačević

TUZLA – Napadač Mersad Kovačević za 11 sezona vernosti Slobodi postao je jedan od najuspešnijih fudbalera Tuzlaka svih vremena. Zapažene rezultate ostvario je i u više turskih klubova, ali je ostao žal što nije imao nastupa za A tim Jugoslavije, iako je sa dosta uspeha i efikasnosti igrao za sve mlađe reprezentativne selekcije.

Kada je taj fudbal igrao – fudbala je i bilo, Na sve strane. Uvažavali su ga golmani najpoznatijih jugoslovenskih i turskih klubova, jer je protiv najvećih i bio najbolji. Mersad Kovačević , za prijatelje Meske, jedan je od najboljih igrača koje su Sloboda i Tuzla ikada imale.

„Veliki pozdrav vašim čitaocima iz Tuzle. Ovde je jako toplo i sparno, ali možda ćemo ovim razgovorom doneti osveženje, makar onima koji ,kao i ja, hvale ono zlatno vreme jugoslovenskog fudbala, sporta uopšte“, rekao je na početku razgovora Kovačević.

Za Slobodu, njen seniorski tim, odigrao je više od 350 utakmica, postigavši stotinjak golova. Da smo brojali sve asistencije, nigde kraja. Sloboda, pretpostavlja se, i Mersad Kovačević su za sva vremena kao nokat i meso. Možda i bliže.

„Tako je. Rođen sam pored stadiona ’Tušanj’, kao i moji preci. Rastao sam pored stadiona. Živeo sam i svaki slobodan trenutak proveo sam na stadionu. Tako me je privukla Sloboda, gledao svaki njen trening, bio počastvovan da donesem loptu koja je otišla iza gola, da je dodam, da šutiram. To su bili moji počeci i jako sam ponosan na njih“, priseća se on.

Bila je sreda, bio je 30.april 1975. Bio je Partizan u Tuzli. Bio je Mesketov debi. I bila su tri njegova gola u mreži Beograđana, iako su zadnju liniju crno – belih činili Antić, Pejović, Paunović, Kozić. Gosti su tri puta vodili, ali on je potvrdio da je Josip Duvančić povukao pravi potez, gledaoci su Kovačevića brzo primetili i zavoleli za sva vremena. Bio je to debi iz snova.

„To se ne zaboravlja. Pred svaku utakmicu trener je izbacivao spisak za karantin. Ja sam preko oka video da na spisku pod rednim brojem 16 je Mersad Kovačević. Prvi koji mi je to četitao je Slobodin ekonom Rade Tešić. Bila je strašno jaka konkurencija. On mi je uvek govorio da ću postati veliki igrač. Krcat stadion, u finišu prvog poluvremena povredio se naš kapiten Mustafa Hukić. Josip Mića Duvančić poslao me je na zagrevanje. Dopirali su razni komentari iz publike, a naš trener me zagrlio, poručio da se ničeg ne plašim i uveo me u igru. Partizan poveo, Fahrudin Avdičević skrene loptu iz kornera, ja je glavom pošaljem u mrežu. Onda Ilija Zavišić gostima donese novu prednost. Onda je Avdičević asistirao, ja ponovo dao gol. Opet Zavišić bude strelac, opet je dobijem asistenciju od našeg najstarijeg igrača Avdičevića i po treći put zatresem mrežu golmana Partizana Istatova. Debi iz snova. Bio je to nagoveštaj karijere za koju mnogi kažu da je zlatna, a ja sam zadovoljan istom“, govori Kovačević.

Sloboda je do finala Kupa Jugoslavije 1971.godine eliminisala Dubočicu Leskovac, OFK Beograd, Dinamo Zagreb, ali u dvomeču finala poražena je od Crvene zvezde. Imao je „Meske“ samo 14 godina, pa nije igrao, ali to je mogao biti i najveći klupski uspeh „crveno – crnih“. Međutim, lep učinak ostvaren je 1977., bili su treći. Prva Zvezda, drugi zagrebački Dinamo, a iza Tuzlaka npr. Partizan četvrti, Rijeka peta, Borac Banja Luka šesti, niški Radnički sedmi, splitski Hajduk osmi i tako dalje. To se ne može zaboraviti.

„Ne treba zaboravljati rezultate za ponos. Imali smo tada sedam ili osam igrača po raznim selekcijama Jugoslavije. Igrali smo fenomenalno, bila je fantastična generacija. Sjajna Sloboda je bila, sve kandidate za uspehe i trofeje smo nadigrali. Jako mi je žao što sam bio deo te generacije Slobode. Lako se moglo dogoditi da tada postanemo šampioni Jugoslavije, neke mečeve smo ’morali’ da izgubimo“, tvrdi Kovačević.

Sloboda je u njegovo vreme igrala zapaženu ulogu i na međunarodnoj sportskoj sceni. Nastupali su u Kupu UEF-a, a 1983.osvojen je Intertoto kup. Tuzla zaslužuje da ima ponovo jaku i veliku Slobodu. Hoće li je imati i kada?

„Sloboda je uvek imala svoju školu, omladinski pogon i otuda crpela kostur prvog tima. Sada stvarate igrača 20 godina, veliki evropski klubovi ga odvedu i idete iz početka. Tuzla je regija koja ima mnogo talenata, ali sva ta deca se negde gube. Kvalitet rada u tim omladinskim pogonima pada, a deca čim steknu uslove odlaze vani, najčešće bez obeštećenja. Da ih je bilo zadržati negde do 25 godina, pa bi klubovi bili kvalitetniji, lige bile moćnije, rezultati ne bi izostali, a ti mladići bi imali vremena i za ličnu zaradu i egzistenciju“, govori Mersad Kovačević.

On je svoju igračku karijeru nastavio u Bešiktašu, pa u Galati gde je dospeo do polufinala Kupa evropskih šampiona i tu zaustavljen od rumunske Steaue. Njegov pečat u turskom fudbalu je ostao trajan, tamo je jedno vreme igrao i sa Zoranom Simovićem i DŽevadom Prekazijem. Lepe su uspomene na ono doba.

„Dževad Šećerbegović je pre mene otišao u Bešiktaš kada je trener bio Milić. Ja sam došao kod Branka Stankovića, najboljeg trenera koji me je trenirao. Postali smo prvaci Turske, ja sam postigao 19 golova. Naredne sezone ostanemo kratki za jedan bod. Otišao je Stanković, ja se vratio u Tuzlu, ali nakon desetak dana zovu iz Galate da dođem. Sredili su mi državljanstvo, a Derval me nije hteo. Sa predsednikom bogatašem odem na razgovor, klub zaostaje pet ili šest bodova i nude mi 120 hiljada dolara. To je tada bilo oko 350 do 400 hiljada maraka. Ja im kažem da hoću 100 hiljada, ali da odmah igram. Onda predsednik kaže da daje 120 hiljada plus od njega 10.000 hiljada, za njim i ostali postupiše isto, skupiše oni 180 hiljada. Međutim, neće me trener. Onda mu objasne da ja moram igrati, po cenu da on ode. Odmah sam dao gol i sa lakoćom tresao protivničke mreže. Galata je posle 15 godina pauze osvojila titulu. U Evropi stigli do polufinala Kupa evropskih šampiona. Tri puta smo bili šampioni Turske, tri puta vicešampioni i bio sam među najboljim stranim fudbalerima u Turskoj svih vremena“, ponosno će Kovačević.

Meske Kovačević imao je svoje uspešne nastupe u mlađim selekcijama Jugoslavije. U najjačem A timu teško se bilo naći, konkurencija je paklena.

„Mogao sam imati nekoliko nastupa za A reprezentaciju. Odigrao sam u proseku po 15 – 20 utamica za mlađe selekcije i postizao u svakom uzrastu između 10 i 15 golova. Mislim da sam zaslužio poziv u najjači tim. Žao mi je što nisam imao nastupa, boli me to i danas, ali nije bilo do mene“, govori on.

Čini se da sve ove lige koje danas imamo nisu ni bleda senka onog saveznog takmičenja Jugoslavije: kada je Partizan gubio u Nikšiću, Zvezda u Tuzli, Dinamo u Mostaru, Hajduk u Banja Luci, Željo u Osijeku, Sarajevo u Nišu i td. Da li je Mersad Kovačević zagovornik tzv.regionalne lige? U košarci je to bio pun pogodak, ABA liga funkcioniše.

„Slažem se. Imali smo možda među pet najboljih liga Evrope. Jugoslavija je bila fudbalska sila. Ja sam za regionalnu ligu. U početku sam mislio da će ići teško, ali stekli su se uslovi za jaku regionalnu ligu. Bio bi to pun pogodak“, smatra Kovačević.

Sloboda, Bešiktaš i Galata nisu u sportu prezirali sreću. Zato su i bili veliki,  igrali su na kartu kvaliteta. Još da su „poker asova“: Hukić, Mulahasanović, Šećerbegović i Kovačević zajedničko delovanje iz „grada soli“ preneli na istok, gde bi im tada bio kraj.

Sve bi bile njihove pobede…