Navršilo se 17 godina od iznenadne i prerane smrti dr Milana Jelića, tadašnjeg šestog predsednika Republike Srpske, predsednika FS Republike Srpske, FS BiH, člana jednog važnog tela UEF-a, sina,supruga i oca, ljudske dobrice i građanina sveta.
Kada veliki odlaze svi se pitaju zašto i većina tuguje, plače i s nevericom sudbu proklinje.
Ako je i do nje, zle kobi, baš je previše!
Građani Srpske u jednom trenu ostali su bez svog predsednika kome su beskrajno verovali. Studenti bez omiljenog profesora. Brojni fudbalski radnici (p)ostali su družina bez prvog bajraktara. Majka Toda bez dike i ponosa. Supruga Milica bez uvaženog supruga i glave porodice. Sin Petar bez uzornog oca i svoje zvezde vodilje. Braća Slavko, Ljiljan, Marijan, Kosta i Dragoljub, te sestre Anđelija i Branka bez dela sebe, pa boli sve ove godine.
I danas suzu ljudske utehe pusti Branko Vidić – Svika. I svake godine dođe iz Švajcarske da se pokloni senima prijatelja kakvih je danas malo. Bavi se humanitarnim radom. Poput Milana Jelića, ima ogromno srce. I dušu što voli ljude.
U novinarskoj družini svakim danom sve nas je manje, ali tako često se priča o dr Milanu Jeliću: Tomo Marić, Dragiša Ćorsović, Miodrag Simeunović, Paja, Deda, Basara, Vid, Slađo...
Cenio je ovu profesiju koja je toliko draga, ujedno i teška.
A Modriča, grad koji ume da pamti, ali i da brzo zaboravlja, osuđen je da ostane nedograđen, nedorečen, pomalo svoj i svačiji. Da je bilo sreće, bio bi podizan kao ikona sreće i radosti.
O Milanu Jeliću i danas biranim rečima govore državnici, njegovi saradnici i prijatelji. Tako aktuelni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik stalno ponavlja da je Milan Jelić bio jedna od najvažnijih ličnosti u njegovom životu i da je postao mit i legenda.
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović ume reći da je Milan Jelić bio veliki čovek koji je dao nemerljiv doprinos u stabilizaciji i privrednom razvoju Srpske. Nikola Špirić nikada nije prestao da ga smatra i oslovljava sa bratom svojim. Ministar Petar Đokić na sva usta govori o svim vrlinama Milana Jelića, o njihovom prijateljstvu, podvlačeći da je Jelić zapravo bio vitez života.
Biranim rečima o čoveku koji je kratko živeo, ali će dugo trajati, govore i brojni profesori, privrednici, viđeni pojedinci i običan narod. Sportski radnici bi da ga „prave od blata“. Nedostaje Draganu Džajiću, Mišelu Platiniju, Nenadu Bjekoviću, Zvezdanu Terziću, Žarku Zečeviću, Đorđu Vučiniću, Bogdanu Čeki, Rodoljubu Petkoviću...
Kada je te nedelje, 30.septembra 2007.godine, nešto iza 17 časova, bilo kako je bilo, trebalo je sve učiniti da se velikan iz Modriče sačuva u najlepšim sećanjima i uspomenama. Danas Fond „Dr Milan Jelić“ stipendira najuspešnije studente. Kup Republike Srpske zove se po tom čoveku. U produkciji Radio – televizije Republike Srpske urađen je film „Predsednik“, a u Modriči se organizuje turnir za mlađe generacije koji okuplja poznate klubove iz čitavog regiona. Jer, dr Milan Jelić voleo je mladost, u nju je verovao, podržavajući uspešne da grabe napred.
I tako...
Bio jednom jedan čovek koji je hodao po zemlji, koji je iza sebe ostavio brojna ljudska dela, ideje, vizije... Možda ga tada nismo najbolje razumeli, ali minulih 17 godina reklo je sve samo od sebe.
Da je dr Milan Jelić bio čestit i veliki čovek, da je danas video za sutra, a sutra za ceo naredni vek, da je širom otvorenih očiju kroz život hodao, da je kao retko ko voleo ljude...
Modriča i Republika Srpska kada tuguju, i kada se grade, i kada slave svaku svoju priču pletu o dr Milanu Jeliću i uvek to čine zlatnim nitima. One, valjda, dalje se vide i duže traju.Naviru sećanja, zatrepere slike, u oku zaiskri suza ljudske utehe.
Bio jednom jedan čovek koji je kratko živeo, ali dugo će trajati. Koji je bio drugačiji. I bolji od nas, da mu ravnog nema. Punih 17 godina dr Milan Jelić plovi svojim morima.
Mirno ti more, ljudino...
Milan Jelić