Navijači iz Republike Srpske u Leskovcu FOTO: szurnal

Pobeda u fudbalu se ogleda kroz matematički rezultat ispisan arapskim ciframa na velikim stadionskim led-ekranima, mobilnim mini-depoima „memorije“ ili olovom „ukrašenih“ džinovskih belih rolni, neizmerene kilometraže... 
U matematici, ko je razume, uvek je sve jasno, ali može da bude i relativno. Pobediti, ne znači da pripadaš pobednicima, baš kao i kada izgubiš ne znači da si poražen! Naprotiv, u svakoj pobedi čovek ili društvo trebaju da nađu ono šta su izgubili, ali isto tako i u porazu da otkriju šta je dobijeno.
Srbija je protiv Danske u Leskovcu odigrala nerešeno – 0:0. Niti je pobedila, niti je izgubila, bila je miroljubiva sa Skandinavcima, baš kao i u Nemačkoj na Evropskom prvenstvu minulog leta (u međuvremenu je poražena 0:2 u Kopenhagenu). Sudio nam je Nemac, kao i u Rusiji protiv Švajcarske (1:2) 2018. godine. Na našu štetu!
Danci su pobedili u Beogradu, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Švedskoj 1992. godine, Prvog maja 1991. na „Marakani“ (2:1). Pre toga, 14. novembra 1990, Jugoslavija ih je savladala 2:0 u Kopenhagenu, na kraju bila ispred njih u grupi i overila vizu za kontinentalnu smotru... Usledile su sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Danska koja se nije ni kvalifikovala za završni turnir, „izbacila“ je Jugoslaviju i, ni kriva ni dužna, prvi i za sada jedini put, postala prvak Evrope! 
Tada je krenuo sunovrat UEFA na čelu sa Šveđaninom Lenartom Jahonsonom, a posledice se i danas osećaju i vide u nepoštovanju fudbala i akata same organizacije.
Danac Mihael Laudrup iz protesta prema nepravdi učinjenoj fudbalu nije se odazvao svom selektoru Ričard Meler Nilsenu i zato je ostao van zlatne istorije danskog nacionalnog tima!
Od Novog Grada do Trebinja s nestrpljenjem je očekivana utakmica u Leskovcu, sa željom i nadom da će jednog dana Orlovi zaigrati i na Gradskom stadionu u Banjaluci kao domaćini jednog „finalnog“ duela, kao što je bio ovaj na zdanju zvanom „Dubočica“. Jer, reprezentacija koja dolazi iz Beograda, ma kako god da se zvala, uvek je, u dosadašnjosti, bila domaćin u krajiškoj lepotici i prestonici. Ostali niko, na jugoslovenskim prostorima, nije imao svoju reprezentaciju, a odrekao se „plavih“... Osim Banjaluke, i određeni period Podgorice.
Zato, igraj Srbijo fudbal i budi ponosna. Nisi pobedila, nemoj tugovati. Raduj se novom momentu punog stadiona, ispoljenom patriotskom naboju, sportskom viteštvu i ljudskom dostojanstvu, povratku kulta Orlova... Uvek je bilo teško igrati s Nemcima, Francuzima i Portugalcima, a mnogo lakše sa Austrijancima, Grcima, Albancima, Velšanima, Islanđanima...
Sveukupni ambijent iz Leskovca, uramljen kao bit ovog naroda, još jednom se izdigao iznad balkanske stvarnosti u kojoj samoproglašeni „sportisti“ napuštaju borilište i traže administrativnu pobedu ili sarajevski Nemac ode u Frajburg pa s nelogičnim šalom oko vrata navija protiv svoje otadžbine!
Nije to svet, ni ambijent, kojem pripada Srbija, baš kao ni njen fudbal.
Igraj, i ne osvrći se, Srbijo. Jednog jutra svanuće reprezentativni dan i u Banjaluci. Tada će početi naracije mnogo lepših i logičnih priča, zasnovanih na neoborovim činjenicama pripadnosti jednom iskonu...
Do tih osmeha budućnosti moramo ozbiljno da istrpimo. Sve podvale i iskušenja. Bar smo to, kroz istoriju, znali i umeli.
Orlovi su stalno leteli našim nebom, Zmajevi nikada nisu pripadali ovom podneblju!