Žuta kaciga Ajrtona Sene sa zelenim, plavim ili crnim prugama jedna je od najpoznatijih u Formuli 1.  

Dizajn Seninog zaštitnog znaka u bojama zastave Brazila, uradio je Sid Moska.

"Ajrton je dolazio kod mene, kao i svako drugo dete, još u vreme kartinga. Već tada se primećivalo da je drugačiji od ostalih vozača – bio je hrabriji i uvek je tražio bolje rezultate", naveo je Sid Moska u jednom intervjuu.

Uz male promene u nijansi žute, povremenih crnih traka koje su menjale tamnoplave i sponzorskih nalepnica, Sena je nosio takvu kacigu u većem delu karijere, a u Formuli 1 punih 10 godina, od 1984. do zastrašujuće smrti 1994. godine.

Senina kaciga

Sena je u prilikom udarca u Imoli povredio i glavu, a sa staze je helikopterom prebačen u kliniku Mađiore u Bolonji, gde su lekari konstatovali smrt.

Tačan uzrok nesreće nikada nije utvrđen. Sprovedena je istraga, a vlasnik kluba Frenk Vilijams, tehnički direktor Patrik Hed i koordinator Adrijan Nevej kasnije su završili na sudu, ali su oslobođeni optužbi za bezbednosne propuste.

Ni danas se ne zna zbog čega i kako je jedan od najboljih vozača u Formuli 1 izgubio kontrolu nad bolidom. Pretpostavke su da je kobna bila smanjena rotacija letve volana, na šta je inače Sena upozoravao čelnike elitnog automobilskog takmičenja.

Put šampiona

Ajrton Sena da Silva rođen je 1960. godine u Sao Paulu. Kao dečak, izdvajao se po atletskim sposobnostima, a sklonost ka automobilizmu pokazao je u ranom detinjstvu. Južnoameričko karting prvenstvo osvojio je sa 17 godina.

U kartingu se takmičio do 1981. godine, a potom se preselio u Evropu, tačnije u London gde se nadmetao u britanskoj Formuli Ford 1600, gde je postao šampion već u debitantskoj sezoni.

Trijumf u Formuli 3 1983. godine odveo je Senu u elitni rang formulinih takmičenja.

Dizajner Senine kacige Sid Moska istakao je da je uradio izgled zaštitnog rekvizita pre Svetskog prvenstva u kartingu u Le Manu.

Sena je sa još trojicom kolega iz Brazila otišao 1978. u Francusku da se takmiči za svetsku titulu u kartingu. Od četiri vozača, prema Moskinim rečima, izdvajala su se dvojica - Ajrton Sena i Mario Serđo de Karvaljo.

Otac Seninog kolege Karvalja tražio je od Moske da u kratkom roku napravi izgled kaciga kojim će vozači iz Brazila predstavljati zemlju u Le Manu.

Iako je vremenski rok od četiri dana bio isuviše kratak za kreativan poduhvat, Moska uspešno završio posao. Idealno rešenje je pronašao u zastavi rodne zemlje. Zlato, šuma i tamnoplavo nebo! Žuta, zelena i tamnoplava boja bile su kombinacije za izradu!

Sena je već tada bio poznat kao najtalentovaniji vozač tima i bio je, prema Moskinim rečima, njegova inspiracija u zamisli prilikom dizajna. Dve horizontalne linije koje izlaze iz otvora kacige naglašavale su ono što je odlikovalo Senu – brzina i usredsređenost.

Sena nikada nije osvojio Svetsko prvenstvo u kartingu, ali mu se sigurno dopao Moskin dizajn.

Podstaknut željom da se izdvoji u delu prepoznatljivosti na stazi, kada velikom brzinom savladalava krivine, Sena je odlučio i da u Formuli 1 nastavi vožnje sa sada već kultnom kacigom.

Za vreme nadmetanja u elitnoj diviziji Formule, Brazilac je osvojio tri naslova svetskog prvaka – 1988, 1990. i 1991. godine.

Rađanje legende

U najjačem auto-takmičenju na svetu Ajrton Sena debitovao je 1984. vozeći za britanski tim Tolman.

Već prve godine nadmetanja u Formuli 1, Sena je napravio senzaciju u trci u Monte Karlu.

Naime, u trci za Veliku nagradu Monaka startovao je sa 13. pozicije, a na stazi koja je poznata po tome da je preticanje skoro nemoguće, Sena je uz pomoć kiše uspeo da pretekne sve vozača ispred sebe.

U 31. krugu je zaobišao i vodećeg Alana Prosta. Međutim, organizatori su prekinuli trku zbog toga što je staza bila isuviše mokra.

Pravila Formule 1 nalagala su da se poredak iz prethodnog kruga preuzima za konačan plasman vozača – Sena je završio na drugom mestu.

Ta trka označava rađanje legende – Ajrtona Sene, ali i svojevrstan početak rivalstva između njega i Prosta koje se smatra najvećim od postanka Formule 1.

Zbog vožnje na mokrim stazama Brazilac je dobio nadimak "Kišni Čovek".

U karijeri upisao je 40 gran-pri pobeda, a još se 39 puta peo na pobedničko postolje, dok je sa pol pozicije kretao 65 puta.

U decembru 2009. godine renomirani britanski magazin Autosport proglasio je Senu najboljim vozačem svih vremena, Brazilac je iza sebe ostavio Mihaela Šumahera, Fanđa, Alana Prosta i ostale velikane ovog sporta.

Zbog čega je bio drugačiji?

Ajrtona Senu nisu odlikovale samo odlične vožnje i veliki rezultati. Tačno je da je odskakao od ostalih vozača atraktivnim i neuobičajenim stilom trkanja.

Obilaženja i napadi na delovima staze gde su drugi bili znatno oprezniji postali su vremenom njegov zaštitni znak. Čini se kao da je imao potrebu da stalno pomera granice vozeći na ivici rizika.

"Vredi rizikovati, zbog osećaja kada prvi prođeš kroz cilj", smatrao je Sena.

Na vrhuncu popularnosti, Sena je u domovini bio voljen kao i najveći fudbaleri te zemlje, poput Pelea, Romarija ili Zika, iako se njegova životna priča prilično se razlikovala od puta pomenutih sportista, jer je Sena poticao iz materijalno dobro situirane porodice.

Međutim, tokom karijere borio se protiv establišmenta. Bio je buntovnik s razlogom, jer je konstantno zahtevao bolje uslove za sve vozače Formule 1.

Nažalost, tek nakon njegove smrti, Formula 1 napravila je značajne promene kada je reč o sigurnosti vozača u bolidu.

Senina, ali i smrt Rolanda Racenbergera dan ranije u kvalifikacijama u Imoli, uticala je umnogome na poboljšavanje uslova bezbednosti vozača.

Tadašnji predsednik Automobilske federacije Maks Mozli uveo je niz promena, poput, primera radi, ograničenja brzine u boksu na 80 kilometara na čas, a uvedeni su i stoži standardi za izradu kaciga.

Preduzet je i hitan program korišćenja kompjuterske analize koja je identifikovala rizične uglove na stazama. Uvedena je i procedura u delu ispitivanja pričvršćenosti guma za bolid, kao i promena u samom prostoru kabine bolida.

Na stazama su od tada obavezna i minimalno četiri medicinska vozila.

FIA je nakon tragičnih događaja 1994. godine neiscrpno nastavila sa rigoroznim istraživačkim i razvojnim programom bezbednosti. To je, reklo bi se, Senina zaostavština mlađim kolegama, a ujedno i opomena moćnicima – jer ljudski život nema cenu.

O Seninoj velikodušnosti govori i kvalifikaciona trka u Belgiji 1992. godine, kada je pomogao kolegi Eriku Komi.

Francuzu je pukla guma tokom vožnje zbog čega je udario o zid staze, iza njega nedugo potom naišao je Sena, koji nije razmišljao kako da obiđe kolegu, već kako da mu pomogne.

Brazilac je zaustavio bolid i pritrčao u pomoć povređenom kolegi. Koma je jednom prilikom istakao da mu je Sena tim potezom spasao život.

Tek posle Senine smrti, otkriveno je da je materijalno pomagao humanitarne organizacije. Njegova sestra Vivijan kasnije je osnovala Fondaciju Ajrotna Sene, koja pomaže siromašnoj deci Brazila najčešće u domenu obrazovanja.

Ajrton Sena je menjao živote ljudi u Brazilu, barem njihove jutarnje navike kada su se budili da isprate poslednje krugove neke od brojnih trka u kojima je trijumfovao.

Dan umetnika u Brazilu obeležava se 5. maja, istog dana na večni počinak u Brazilu, Senu je ispratilo tri miliona ljudi.