Partizan stara ljubav - Zlatko Zahović, Foto: Fejsbuk

MARIBOR – Zlatko Zahović jedan je od najboljih fudbalera koje su slovenački, pa i jugoslovenski fudbal imali. Nakon Maribora i Partizana, brojne trofeje nizao je u Portugaliji, Grčkoj, Španiji. Glasine da dolazi za sportskog direktora Partizana nazvao je spekulacijama.

Treba verovati uspesima, pa ih osvajati. Zlatko Zahović je sa Partizanom bio šampion i osvajač kupa SR Jugoslavije, tri puta šampion Portugalije, jednom je osvojen kup te zemlje, a tri puta se radovao u Superkupu sa Portom. Godine 2000.sa Olimpijakosom bio je šampion Grčke, godinu kasnije sa Valensijom stigao do finala Lige šampiona, a sa Benfikom po jednom se radovao u prvenstvu i Kupu Portugalije. Sa reprezentacijom Slovenije izborio je šampionat Evrope i prvenstvo sveta. Jednom rečju, uspešan čovek i sportista za primer svima.

U mlađim selekcijama Kovinara stasavao je onda kada je fudbaler Partizana Milko Đurovski baš u Mariboru služio vojni rok. Govorilo se da je na njegovu preporuku stigao na crno-belu stranu Topčidera.

„Maribor je uvek imao velike talente. Mislim da sam bio jedan od njih. Teško je bilo u vreme velike zemlje Jugoslavije doći u veliki klub. Da, tada je Milko Đurovski služio vojni rok u Mariboru. Prepoznao je moj talenat, preporučio me Partizanu. Ja sam to iskoristio, sve ostalo je istorija“, kaže Zahović.

Rođen je u Mariboru, 1.februara 1971.godine. Maribor je u vreme Jugoslavije bio stabilan drugoligaš, kratko je boravio i u najjačem rangu takmičenja. Danas je najuspešniji klub Slovenije.

„To mi imponuje. Rođen sam u Mariboru. To je moj grad, moj klub. Najuspešniji je u Sloveniji, daleko najuspešniji. To je ponos za sve koji živimo u Mariboru“, priznaje Zahović.

Da se vratimo Partizanu i Beogradu. Bio je Zahović ofanzivni vezni fudbaler kojeg su crno – beli posuđivali Mladosti iz Petrinje i zrenjaninskom Proleteru. U Humskoj je imao lep učinak, igrao, bio poslovođa Partizanovih izdanja, asistirao, pogađao.

„Jako lepe uspomene sam stekao. Stigao sam 1989.godine kada je situacija u celoj zemlji bila dobra. Klub odlično organizovan, odlično vođen. Ljudi su mi, kao mladom čoveku, pomagali sa svih strana da se adaptiram , da pokažem svoj talenat. To je bila vrhunska epizoda u mojoj karijeri“, govori Zlatko Zahović.

Kakav je bio osećaj igrati večite derbije, susrete Partizana i Crvene zvezde?

„To je uvek bilo nešto posebno. Stadioni su bili puni. Ispred stadiona ostajalo bi par hiljada ljudi. Takmičiti se značilo je viteštvo. Nije bilo zle krvi, mržnje, provokacije. Jesmo se šalili, zadirkivali jedni druge, ali sve u granicama dobrog ukusa. Dominiralo je drugarstvo sa svih strana“, priča on.

Ostvario je super dobar učinak u Portugaliji, u Grčkoj, u Španiji. Sa Valensijom je stigao do finala Lige šampiona, na penale je slavio Bajern. Sanja tu utakmicu, izdala ga je sreća.

„Dugo vremena sam sanjao taj meč. Nakon toga, zamišljao sam zemljo otvori se. Izgubiti finale je nešto najteže, a igrati finale je jako lepo. Nakon toliko godina, lakše se diše. Gledam sada sve to sa jednim osmehom, ali dok je sveže bilo nije bilo nimalo prijatno za mene“, kaže Zahović.

Za reprezentaciju Slovenije odigrao je 80 mečeva, postigavši 35 golova. Izborili su plasman na EP 2000.godine u Belgiji i Holandiji. Od 4 pogotka, on je postigao tri. Prvo veliko takmičenje za njegovu zemlju, ali nisu se osramotili.

„Mi smo zemlja sa dva miliona stanovnika. Praktično, svi fudbaleri su dobili priliku da se domognu velikog takmičenja. U Jugoslaviji je bilo teško da svi vredni igrači zaigraju za reprezentaciju. Hteli smo da budemo ambiciozni. Da ostavimo dobar utisak i uspeli smo u tome“, govori Zahović.

Ubrzo nakon tog takmičenja on je odbio ponudu engleskog Fulama vrednu 18 miliona funti. Ni danas mnogima nije jasna njegova odluka.

„Prvi put čujem za to. To nije istina. U fudbalu je mnogo spekulacija. To ne mogu da komentarišem. Ja ne znam za takvu ponudu“, priča Zahović.

Slovenci su 2002.godine dospeli na Mundijal u Južnoj Koreji i Japanu. Gde je danas fudbal te lepe zemlje u evropskim i svetskim merilima?

„Naš fudbal je u pozitivnom trendu. Imamo reprezentaciju koja je igrala na SP. Imamo dva kluba u Ligi konferencija. U najvišim organima UEF-a imamo svoje ljude. Ne treba brinuti za budućnost slovenačkog fudbala. Trenutno smo u snažnoj ekspanziji i pozitivnom trendu“, tvrdi Zlatko Zahović.

Od vremena i obaveza zavisi koliko često će da poseti neke poznate ljude u Mariboru, Petrinji, Zrenjaninu, Beogradu, po zemljama gde je sve nastupao. Jer, fudbal rađa prijateljstva koja odole svim izazovima, iskušenjima, vratolomijama.

„Koristim svaki mogući trenutak da se sa ljudima čujem, da se posetimo. Kada uđeš u godine onda ti sve više znače prijateljstva, gradovi, klubovi, zemlje gde ste se borili za bolje sutra. Svakog poštujem, a navijam za one klubove za koje sam svojevremeno igrao“, priča Zahović.

Mnogi mediji u Srbiji utrkuju se sa natpisima da se Zlatko Zahović vraća u Partizan, da ga Predrag Mijatović želi na mestu sportskog direktora posrnulog velikana.

„Partizan je prošao kroz velike promene. Ima puno ljudi koji mogu pomoći klubu u teškom trenutku. Predsednik Ljajić je odabrao vrhunske ljude Peđu Mijatovića, Lazovića, Savu Miloševića... Jako sam počastvovan da se moje ime provlači, ali za sada to ne stoji. Mnogo volim Partizan. Teško mi je što nije danas konkurentan kao nekada. Nadam se da će to uskoro biti, ali predstoji težak put“, nastavlja Zahović.

O Predragu Mijatoviću uvek je imao visoko mišljenje.

„Uvek imam visoko mišljenje. Imao sam priliku da sa Peđom igram, da radim, da razgovaram. Čini mi se, po igrama, bio je veliki igrač. I privatno, od njega si mogao uvek čuti reč koja je ispred vremena. Život je smisleniji kada si okružen takvim ljudima, da su ispred svog vremena. Nešto najbolje što se moglo dogoditi Partizanu je povratak Peđe Mijatovića“, zaključio je naš sagovornik.

Zlatko Zahović, uvek raspoloženo momče da priča o fudbalu. Ta igra podarila mu je mnogo, on njoj dao pola svog života, a pošto su mu tek 53.godine, još koliko hoćete može da postigne u najpopularnijem sportu.

I da uživa...