Срби између Шпаније и Енглеске ФОТО: спортдц

Историја и фудбал су увијек били занимљиви, и једно и друго доносе много чињеница „за“ и „против“ у свим приликама, а тако је и уочи вечерашњег финала (21 час) Европског првенства у Њемачкој.

Олимпијски стадион у Берлину, који има бурну историјску прошлост, а некада је служио у пропаганди нацистичког Рајха Адолфа Хитлера, биће поприште одлучујуће утакмице за шампионски пехар. Састаће се католичка Шпанија и протестантска Енглеска. Двије краљевине!

Да ли ће Шпанија постати најтрофејнија европска нација на континеталним шампионатима и по четврти пут освојити наслов првака или ће Енглеска у свом другом, узастопном финалу, први пут постати владар Европе сазнаћемо вечерас негдје око 23 часа, а ако буду продужеци, односно пенали, око поноћи. Шпанија је први пут била шампион 1964. године на домаћем терену када је у финалу побиједила СССР 2:1, други пут се на кров Старог континента попела 2008. у Аустрији и Швајцарској тријумфом над Њемачком 1:0, а посљедњи пут четири године касније у Украјини и Пољској послије убједљиве побједе над Италијом 4:0. Једино финале су изгубили од домаћина Француске, 1984. године (0:2) и то од оне сјајне Платинијеве генерације.

Енглеска је прво финале Европског првенства играла прије три године на „Вемблију“ у Лондону и поражена је од Италије послије слабијег извођења једанаестераца 2:3 (послије 90 минута било је неријешено 1:1). Прије тога једном су били трећи, 1968. године када су у борби за „бронзу“ побиједили Совјетски Савез резултатом 2:0 (у финалу су играли Италија и Југославије, двије утакмице). „Горди албион“ је посљедње полуфинале играо 1996. године такође на домаћем терену када је изгубио од Њемачке послије лошијег извођења пенала 5:6 (1:1), када је трагичар био управо данашњи селектор Острвљана Гарет Саутгејт.

Новинари Би-Би-Сија су уочи вечерашњег финала, као и прије три године против Италије, направили мапу Европе по којој ће све земље нашег континента навијати за енглеског противника (Енглези су послије Брегзита изашли из Европске уније). На тој мапи се јасно види да ће Србија и Босна и Херцеговина чију половину чини Република Српска бити ватрени фанови „црвене фурије“.

Прије три године овако је Европа навијала ФОТО: фејсбук Би-Би-Си

Као главни разлог зашто ће Срби (они су предмет анализе, остали народи у Европи нека се баве својим чињеницама) навијати за Шпанију јесте чињеница да ова земља, као чланица ЕУ, није признала једнострано проглашену независност такозваног Косова (исто нису урадиле Грчка, Кипар, Словачка и Румунија). Такође, Шпанци су на Првенству континента које се завршава вечерас, тачније њихови навијачи, на мечу против Албаније у групи скандирали: „Косово – Србија“ (недавно се то чуло и на Градском стадиону у Бањалуци).

Међутим, да ли су то довољни разлози за симпатије према шпанској репрезентацији која је у Њемачкој овог љета, убједљиво, играла најљепши фудбал и дошла је до финала са свих шест побједа?!

Шпанија је једина европска фашистичка земља која је преживјела Други свјетски рат на челу са диктатором Франциском Франком. Против те, и такве, фашистичке земље кошаркашка репрезентација социјалистичке и савезничке Југославије на Свјетском првенству у Аргентини 1950. године није жељела да игра утакмицу, па је кажњена са девет мјесеци забране наступа, а кошаркаши Небојша Поповић и Бора Станковић (касније генерални секретар ФИБА-а) такође суспендовани. Много година касније, седамдесетих прошлог вијека, уз „благослов“ Јосипа Броза Тита легендарни фудбалски тренер Миљан Миљанић је отишао из антифашистичке Југославије у фашистичку Шпанију да тренира Реал Мадрид! Био је то почетак дипломатских веза двије земље (Оливер Стоун, амерички филмски режисер и сценариста је у свом докуменатрном серијалу „Тајна историја САД открио да су Американци и Нијемци у Другом свјетском рату трговали оружјем, а све су трансакције ишле преко Франкове Шпаније која је прије свјетског рата имала свој грађански).

Европа ће овако вечерас да навија ФОТО: фејсбук Би-Би-Си

Шпанију боле Каталонија и Баскија, можда и Андалузија, зато је на страни против Косова, а не за Србију! Зашто Шпанија у квалификацијама није одбила да игра против земље коју не признаје, као кошаркаши Југославије у Аргентини?

Треба ли рећи да је на тлу Шпаније, у Мадриду, на гробљу „Сан Исидоро“, недалеко од стадиона „Висенте Калдерон“ на којем је некада играо Атлетико, сахрањен Анте Павелић, озлоглашени поглавник усташке Независне државе Хрватске?! Зашто баш у Шпанији, што у Мадриду? На улазу у то гробље, у којем су сахрањени борци са обје стране Шпанског грађанског рата, пише: „овдје почивају сви они који су живот дали за Шпанију“.

NATO agresiju na SR Jugoslaviju, bez saglasnosti Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, potpisao je Španac Havijer Solana, kao generalni sekretar alijanse koja je sama prekršila svoj statut i od odbrambenog saveza postala osvajački! Njegovu priču, u Evropskoj uniji, nastavio je Žozef Borelj.

Ни Енглези не котирају код Срба баш добро. Као „савезници“ бомбардовали су Београд на крају Другог свјетског рата, бомбардовали су га са НАТО пактом и 1999. године када је извршена директна агресија 19 земаља на једну малу, поносну и слободарску земљу СР Југославију (Србија и Црна Гора), а прије тога бомбардована је и Република Српска 1995. године, такође са осиромашеним уранијумом што је потпомогло злочиначку војну акцију послије које се десио погром српског народа у Хрватској и западној Крајини, некадашњој босанској.

Срби и Енглези су, прије распада Југославије, имали доста заједничких вриједности, они су нам на Острву угостили и краљевића Петровића, који у међувремену постаде Карађорђевић. Черчил је 1944. путем тог младог „краљевића Петра“ и радио Лондона у „јајачкој Југославији“ јавно дао подршку Јосипу Брозу и Комунистичкој партији, а не Дражи Михаиловићу, команданту краљеве војске у отаџбини. На питање својих најближих сарадника и савјетника – како је Енглезима ближа комунистичка идеологија него краљевина Србија? – челни човјек Енглеске је одговорио:

-Шта те брига, хоћеш ти живјети у тој држави?

Дакле, „савезнички“ Енглези играју против „фашистичке“ Шпаније финале, баш као што су прије три године у свом Лондону угостили фашитичку „колијевку“ Италију, и изгубили. Сада играју на тлу нацистичке земље, домаћина европске смотре.

„Ми смо ослободили Европу од фашизма, али нам она то никада неће опростити", изјавио је маршал Црвене армије Георгиј Жуков приликом уласка у Берлин 1945. године.

Заставе Италије и Шпаније у анализама Би-Би-Сија на мапи Европе јасно говоре и показују данашњу Европу у којој се почела будити „десница“.

Маршал Жуков је био испред свог времена, што је Европа директно показала против његове отаџбине Русије, на примјеру оживљавања духа фашизма у Украјини.

Ближа историја „савјетује“ Србима да вечерас навијају за Шпанију, а она даља за Енглеску. Опет ће да буде подјела, као и увијек када су Срби у питању, јер смо дјељив народ.

Енглези у Вимблдону јесу данас навијали за Алкараза, али су поштовали и Ђоковића. Срби су навијали против Шпанца.

Енглеска је на путу до финала прво прескочила Србију (1:0) у групи и све до полуфинала и холандије никог више није побиједила. Можда ће Србима бити част да, након свега, кажу изгубили (испали) смо од европског првака. Или ће то бити разлог за навијање за Шпанију, коју ћемо на јесен гледати у групи УЕФА Лиге нација са Србијом, Данском и „албанском“ Швајцарском. Jedine dvije države u Evropi koje u himni veličaju Boga su Engleska i Srbija, prvi pjevaju "God save the King/Queen", a mi "Bože pravde"!

I od jednih i od drugih, pa i svih ostalih, Srbi mogu mnogo da nauče...

Neka pobijedi fudbal i onaj ko je bolji...

P. S. Na ljudima je, i narodu, da izaberu, ko je njihov favorit...

Objektivno ni jedni ni drugi se kod Srba proslavili nisu, osim što su Englezi rekli, javno, da je Evropska unija - utopija!