Владимир Бранковић, директор РК Борац ФОТО: архива спортдц

Рукометни клуб Борац је на издисају! Некада славни колектив, једини из бивше Југославије који је освојио два различита европска трофеја (Куп шампиона 1976. и Куп ИХФ 1991. године) налази се на ивици бездани. Што је најтрагичније не види се спасоносно свјетло на крају мрачног тунела.

Пред старт нове сезоне неколико играча је изненађујуће напустило црвено-плаве, тренер Ирфан Смајлагић углавном прича о недостатку новца и клупским проблемима умјесто да се посвети струци и тиму, а послије стартног првенственог пораза код куће од Горажда (24:25) кренула је да се осипа и управа клуба.

Прво је одступио предсједник Игор Јовановић, активирао се за предстојеће локалне изборе у БиХ и то му је био повод да поднесе оставку. За њим је кренуо и потпредсједник Ведран Шкоро, не образлажући свој потез, већ је само саопштио неопозиву оставку. Борац је обезглављен и у најтежој ситуацији у историји клуба за ових 74 године постојања.

-Ниједан клуб не може да функционише без руководства, то вам је исто када би држава функционисала без Владе. У што краћем року морамо да сазовемо клупску Скупштину и изаберемо нови Управни одбор клуба – истакао је Владимир Бранковић, директор РК Борац.

Минулих година кроз клуб су продефиловали и „Курта“ и „Мурта“, много људи се мувало по Господској улици, како дође неко ново име у организациони апарат обећа доста тога, а Борац је углавном клизио уназад. Тај рикверц је произилазио из незнања, непосвећености, незаинтересованости и за многе је био изненађење обзиром да је Борац проглашен за „државни пројекат“ и у њега је „упумпана“ велика количина новца.

Најгоре стање које може да задеси један спортски колектив јесте „рачун без крчмара“. Бежанија је само доказ неспособности, неодговорности и немогућности супростављања нагомиланим проблемима. А Борац јесте у проблемима и то грдним!

Немогуће је и незамисливо да Бањалука, некада трећи спортски град у бившој Југославији и база олимпијских побједника међу којима доминирају рукометаши, не може да изњедри човјека који ће да поведе Борац путем рехабилитације, повратка достојанства и оздрављења клупског имиџа. Процес је дуг и мукотрпан и треба да се ради и зна. Изгледа да нико није спреман да се „жртвује“ за општу причу?!

У сличној ситуацији био је и Фудбалски клуб Борац, али је 2015. године спасиоца у млађаном Вици Зељковићу који је, ево за непуну деценију, клуб из провалије довео у предворје европске елите. Рукометни клуб Борац нема свог Вицу Зељковића, спасиоца с младалачком енергијом и окупљеним тимом сарадника, али се све може када се хоће. Потребно је само мало добре воље, жеље и хтијења и несебичности да се та енергија подијели за опште добро.

ФК Борац је био база Вици Зељковићу за долазак на челне функције у фудбалске савезе Републике Српске и БиХ. РК Борац је то исто омогућио Маринку Умићевићу и Владимиру Бранковићу. Зељковићев је средио све проблеме на Градском стадиону, а Умићевић и Бранковић ријетко који у Господској улици.

У супротном врло брзо ће бити написан некролог рукометном великану који је изњедрио многе свјетске асове: Петра Перовића, Јеролима Караџу, Здравка Рађеновића, Абаса Арсланагића, Небојшу Поповића, Добривоја Селеца, Милорада Каралића, Златана Арнаутовића, Изтока Пуца, Велимира Петковића, Горана Ступара, Андреја и Небојшу Голића, Младена Бојиновића, Игора Рађеновића...

Ћутање је одувијек било саучесништво, а шапутање недостатак храбрости. О Рукометном клубу Борац у Бањалуци и Републици Српској мора јасно, прецизно и гласно да се говори. Да сутрадан не би зажалили. Сви у овој тужној причи!

Милорад Додик и Младен Бојиновић ФОТО: предсједник РС

Бојиновић и Савић

Прослављени рукометаш и репрезентативац Младен Бојиновић био је „озбиљан“ каднидат да преузме руковођење клубом, али је та прича утихнула. Поготово након што је популарни „Бака“ или „Дуги“, именован за савјетника за спорт Милорада Додика, предсједника Републике Српске.

Посљедњих дана РК Борац је главна тема међу Бањалучанима на свим мјестима и у свакој прилици. Помиње се, као један од кандидата, и Дарко Савић, актуелни директор „женског“ Борца, који је у овом колективу створио сјајне предиспозиције за будућност.

Времена је све мање, али и имена која су спремна да се ухвате у коштац с проблематиком рукометног великана „на апаратима“.